Iz same tabele je jasno koji su vidovi sticanja znanja prisutni . Diskusija o njima nije predmet ovog teksta. Medjutim, implementacija je ono što zapravo sačinjava sistem. Radi toga se u daljem tekstu opisuje upravo implementacija, odnosno sastavne komponente InterTrans-a. 

Nakon ulaska u InterTrans sistem za transfer znanja, koji je implementiran na Internetu kao MTVU Virtuelni univerzitet sa više virtuelnih fakulteta i viših škola, pristupa se željenom fakultetu, odnosno višoj školi, zatim željenoj godini studija i odredjenom predmetu u okviru te godine.  Time se stiže u "Virtuelni amfiteatar" u kome se nalaze sva predavanja-lekcije, i iz koga se direktno pristupa svim ostalim, ne manje važnim, funkcijama.

Prirodno je, odmah po ulasku u Virtuelni amfiteatar, proučiti program, odnosno sadržaj i strukturu, predmeta koji će se izučavati. Korišćenjem odgovarajućeg linka, dobija se program predmeta u kome su svi sadržaji struktuirani po lekcijama. U programu se nalaze aktivni linkovi koji vode na odgovarajuće sadržaje. Ovo je alternativni način pristupa lekcijama. 

Lekcije-predavanja obuhvataju čitav predmet, postavljene su u odgovarajućem redosledu od prve do poslednje, i prirodno ih treba koristiti redom. Ovo, medjutim, nije nužno. Svakoj se lekciji pristupa direktno i slobodno, putem uvek prisutnih, odnosno vidljivih linkova, smeštenih uvek na istom mestu ekrana.

Na kraju svake lekcije nalazi se link ka zadacima, seminarskim radovima, dodatnoj literaturi vezanoj za lekciju, kao i relevantnim linkovima. Ovaj vid učenja na bazi rešavanja postavljenih zadataka, ponekad podrazumeva i e-mail slanje seminarskih radova, profesoru koji podržava predmet. Nema, međjutim, svaka lekcija dodatne zadatke. U tom slučaju student dobija odgovarajuću poruku.

Jedan od osnovnih problema koji se javlja pri postavljanju sistema za transfer znanja na Internet, jeste mera prisutnosti sinhronih podsistema u odnosu na asinhrone. Sinhroni (on-line) pristup podrazumeva interaktivnost, direktnu Internet vezu, kao i istovremenu prisutnost na Internetu studenata i profesora. Asinhroni (off-line) je smetnja za interaktivnost student-profesor, ali dozvoljava slobodu neistovremenog prisustva na Internetu. I jedan i drugi pristup imaju prednosti i mane koje se odmah naslućuju, a u čiju se detaljniju analizu ovde nećemo upuštati.

Pomenuta dilema sinhrono-asinhrono, u InterTrans-u je rešena postavljanjem medju-pristupa, koji po našem mišljenu, na valjan način miri prednosti i mane jednog, odnosno drugog. 

Taj pristup smo razvili i nazvali Virtuelni profesor-konsultant, a implementirali pod skraćenim nazivom InterCons. Osnovna ideja koja stoji iza InterCons-a je simulacija konsultativnog učenja.

Virtuelni profesor-konsultant je zamišljen kao podsistem koji ima svoje znanje iz odgovarajućeg predmeta, koji je u stanju da odgovori na studentske upite, i koji se adaptira, tj. stiče novo znanje u skladu sa eventualnim pitanjima na koje ne zna odgovor. On je postavljen nad namenski konstruisanom bazom znanja. Svaki predmet koji se implementira, dobija i svog Virtuelnog  profesora sa odgovarajućim znanjem.

Tokom konsultativnog procesa, student šalje svoja pitanja, odnosno konsultativne zahteve, u relativno slobodnoj formi, ili korišćenejm fraza, ključnih reči i/ili logičkih operatora. Virtuelni profesor daje odgovor-savet. Ako je student zadovoljan on može završiti konsultaciju. Ako nije, student ima mogućnost da pitanje uputi Realnom profesoru koji podržava dotični predmet. Student i u tom slučaju dobija odgovor, Virtuelni profesor usvaja to novo znanje, dakle i sam uči prateći zahteve studenata.

Treba primetiti da jedan Virtuelni profesor-konsultant, razvijen za dotični predmet, sa lakoćom, takoreći trenutno, opslužuje simultane konsultacije sa većim brojem studenata. Takodje, važno je istaći, da se tokom vremena, uloga Realnog profesora smanjuje, dok se paralelno sa neprekidnim širenjem sopstvenog znanja,Virtuelni profesor sve više koristi. 

Student može uvek da aktivira Realnog profesora koji asinhrono podržava predmet. Rezultat toga je elektronski formular na ekranu u koji student unosi pitanje. Odgovor dobija putem elektronske pošte. Virtuelni profesor će usvojiti  to novo znanje.

Pored pomenute komunikacije sa profesorom koji podržava predmet i tako "pomaže" Virtuelnom profesoru, studentu su na raspolaganju i dodatne komunikacije sa Realnim profesorom. To su elektronska pošta, namenski e-formulari i Diskusioni forumi.

Ove komunkacije su namenjene pitanjima, odgovorima, savetima, slanju seminara, obaveštenjima, učešću u radu foruma, ali, kao što je izloženo, i komunikaciji izmedju Virtuelnog i Realnog profesora.

Medju različitim metodama i pristupima u oblasti računar i učenje, a posebno u Internet zasnovanom učenju, virtuelni eksperiment je od posebnog značaja. Mogućnost da se uči putem sopstveno vodjenog eksperimenta sa virtuelnim, simuliranim sistemima, otvara nove horizonte. Virtuelni eksperiment je nezaobilazan pristup pri  podržavanju učenja i razumevanja funkcionisanja bilo kog sistema koji je dinamičke prirode, posebno kod složenijih dinamičkih sistema.

Virtelni eksperiment je, jednostavno rečeno, eksperiment sa matematičkim modelom sistema, a ne sa samim sistemom. Time se eliminiše potreba za stvarnom laboratorijom, ali se mora konstruisati precizan matematički model i odgovarajuća platforma za eksperiment. Simulirani eksperiment je koristan pri upoznavanju sa ponašanjem dinamičkih sistema, dok je u deskriptivnim predmetima njegova uloga mala.

Svaki predmet koji se izučava ima svoj on-line Diskusioni forum namenjen studentima i profesorima. Forum podržava diskusiono učenje.

U svakom forumu, na raspolaganju su  sledeće funkcije:

- čitanje diskusija;
- unošenje sopstvenog teksta koji se odmah automatski pojavljivanje u forumu na Internetu;
- pretraživanje postojećih diskusija u nastojanju da se pronadje željena diskusiona tema, klučna reč i sl.

Biblioteka je distribuirana i razdeljena po predmetima. U okviru svakog predmeta, implementirana je biblioteka u kojoj su klasične reference, ali i relevantni aktivni linkovi na dodatne sadržaje na Internetu. Aktiviranjem željenog linka, student odmah prelazi na tražene dodatne Internet sadržaje. Na ovaj način se "gostujućim" sadržajima sa Interneta produbljuje znanje studenta, a sam pristup je sličan "predavanjima gostujućih profesora" na klasičnim studijama.

U okviru sistema InterTrans, postoji i niz dodanih, odnosno pomoćnih funkcija. 

U prvom redu je to pomoć koja zavisi od toga gde se student trenutno nalazi u okviru sistema InterTrans.

Zatim, to su oglasne table na kojima se objavljuju informacije vezane za studiranje. 

Takodje, implementirana je i on-line knjiga utisaka, odnosno knjiga gostiju, tako da se tu može upisati lični komentar, utisak, i sl. koji se odmah automatski podiže na Internet i vidi svuda. 

Sve ove, i slične, pomoćne funkcije, čine da korišćenje sistema bude udobnije, ali i otvaraju dodatne komunikacione kanale koji su uvek na raspolaganju. 

Virtuelni univerzitet je uvek otvoren. Svim njegovim sadržajima se može pristupiti bilo kada, i danju i noću. Takodje, iz bilo kog dela sveta. 

Jedna od najznačajnijih karakteristika MTVU je da se na njemu znanje stiče brzinom i na način koji odgovara svakom studentu posebno. Dakle, u individualnoj dinamici i na individualizovan način.

Ipak, samo primera radi, naznačimo kako bi mogao izgledati jedan od mnogih načina korišćenja MTVU. 

Putem računara i Interneta pristupi se u MTVU, a zatim i virtuelnom “amfiteatru” i željenom predmetu, odakle je sve dostupno sa jednog mesta. Najpre se, eventualno, pogleda program, odnosno sadržaj predmeta. Otvori se odgovarajuće predavanje-lekcija u zavisnosti od do tada stečenog znanja. Ako je nešto nejasno, konsultuje se Virtuelni profesor koji je uvek prisutan i daje objašnjenja odmah. Ako student nije zadovoljan odgovorom,  jednim pritiskom na aktivno polje, upućuje pitanje realnom profesoru koji podržava predmet. Ulaskom u  Virtuelnu laboratoriju izvode se eksperimenti, ako je to predvidjeno, odnosno potrebno, u okviru predmeta koji se studira. Urade se eventualni zadaci i seminarski radovi sa kraja lekcije. Prodiskutuju se i provere sopstvene ideje uključivanjem u Diskusioni forum studenata i profesora u kome možda već postoji željena diskusija. Ako ne postoji, student je može pokrenuti. Proširuje se znanje korišćenjem biblioteke u kojoj su reference na klasične štampane tekstove, ali i spremni aktivni Internet linkovi koji odmah vode na relevantne sadržaje direktno na Internetu. 

Pored studenata i profesora koji podržavaju predmete, u rad MTVU uključeni su HOST SERVER (na kome su smešteni sadržaji MTVU), i GLAVNI INTERNET CENTAR (koji predstavlja "srce" čitavog Virtuelnog univerziteta sa funkcijama održavanja, ažuriranja, implementiranja, razvoja, itd).  Svi pomenuti delovi su u medjusobnoj vezi. Iz GLAVNOG INTERNET CENTRA se, konzolno sa distance, upravlja sadržajima i resursima Host servera, odnosno MTVU, a kroz ovaj Centar prolaze i svi aktivni komunikacioni putevi.

Paralelno sa izloženim konceptom i implementacijom InterTrans-a i MTVU, treba istaći da je promenljivost osnovna karakteristika svakog sistema na Internetu. Ako je to potrebno, može se čitava struktura, sadržaj, grafičko rešenje i sl., brzo promeniti. 

Ova osobina je veoma potrebna u daljem razvoju kako InterTrans-a, tako i Virtuelnog univerziteta. Pored svakodnevne promene sadržaja, paralelno će se dogradjivati i sam sistem. 

Razvoj Interneta i infrastrukture donosi širenje polja za plodnu implementaciju novih ideja kojima je u ovom momentu tesno na Internetu. Sa druge strane, i samo sazrevanje nove oblasti u kojoj se sprežu Internet i učenje, i uključivanje disciplina kao što je Veštačka inteligencija, dovodi do pojave novih osnovnih prilaza.

Autor
Prof. dr Veljko Spasić