1. Tržište i konkurencija. - U novim uslovima privređivanja i prelaskom naše privrede na tržišne uslove privređivanja, sa oslobađanjem od pravila samoupravnih sporazuma, društvenih dogovora i "dogovorne ekonomije", stvaraju se uslovi za potpunu primenu tržišnih zakona. To podrazumeva i potpunu slobodu i samostalnost kao i ravnopravnost svih privrednih subjekata u našoj zemlji, uz punu konkurenciju na otvorenom tržištu, ali i uz principe slobode ugovaranja na takvom slobodnom i otvorenom tržištu.

Shodno Zakonu o trgovini,677 pod trgovinom se smatra kupovina i prodaja robe i vršenje trgovinskih usluga kojom se bave preduzeća i druga pravna lica koja su registrovana za obavljanje takve delatnosti.  

677 "Službeni list SRJ", br. 32/93, 50/93, 41/94 i 29/96.

678 Član 1. Zakona o trgovini Jugoslavije.

Trgovina se obavlja kao trgovina na veliko i na malo, kao i na unutrašnjem i međunarodnom tržištu. Pod trgovinskim uslugama podrazumevaju se, u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju,679 izvođenje investicionih radova u inostranstvu, ustupanje izvođene investicionih radova stranom licu u zemlji, usluge međunarodnog transporta robe i putnika, pomorsko tehničke usluge na moru i podmorju .i druge usluge u vezi sa međunarodnim transportom (međunarodna špedicija, skladištenje, aerodromske usluge, agencijske usluge u transportu i dr.), ugostiteljske i turističke usluge, posredovanje i zastupanje pri prometu roba i usluga, usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta, usluge atestiranja i druge usluge.

679 Član 22. ovog Zakona-"Službeni list SRJ", br. 46/92, sa kasnijim izmenama i dopunama.

Takođe i na unutrašnjem tržištu, mogu se podrazumeevati iste takve usluge. Zakon o trgovini, decidirano navodi usluge koje se javljaju pri unutrašnjem prometu, a radi se o sledećim uslugama: agencijskim, posredničkim, zastupničkim, komisionim i berzanskim uslugama, uslugama skladištenja, otpremanja i dopremanja robe, usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta robe, usluge osiguranja robe, usluge ekonomske propagane i promocije, usluge tržnice i druge usluge koje su uobičajene u trgovini.

680 Član 8. ovog Zakona.

Trgovac se, u skladu sa Zakonom o trgovini, može baviti trgovinom slobodno i pod jednakim uslovima, bez ikakve diskriminacije i prinude na jedinstvenom tržištu, a u skladu sa dobrim poslovnim običajima i poslovnim moralom, na načelima lojalne konkurencije i na način kojim se ne nanosi šteta kupcu, odnosno potrošaču. U tom smislu, državni organi, ne mogu svojim aktima, podrškom ili na drugi način da ograniče slobodu trgovine i nastupanja na tržištu, narušavanja konkurencije i stavljanja u neravnopravan položaj na tržištu pojedinih trgovaca i kupaca, odnosno potrošača. Zdrava konkurencija na tržištu je itekako poželjna, jer se pomoću nje sprečava monopolističko delovanje, špekulacije i ograničavanje tržišta i dr.

Obavljanje trgovine. - Pod trgovinom na veliko, podrazumeva se kupovina robe radi dalje prodaje ili prerade. Osim toga, pod trgovinom na veliko podrazumeva se po nalogu kupca neposredno isporučuje bez prethodnog uskladištenja (tranzitni promet). Trgovina na veliko se obavlja u objektima koji ispunjavaju propisane uslove, sem kad se radi o tranzitnom prometu.

Trgovina na malo, podrazumeva prodaju robe krajnjim potrošačima i ista se obavlja u prodajnom objektu ili drugom prodajnom mestu koje ispunjava propisane uslove. Trgovac koji utvrdi i na propisani i uobičajen način objavi uslove poslovanja (način plaćanja, bonifikaciju, način isporuke i druge uslove), obavezan je da se istih pridržava. Pored toga, trgovac koji obavlja trgovinu na malo obavezan je da za svako prodajno mesto, odnosno prodajni objekat vodi trgovačku knjigu koja sadrži evidenciju o kupovini i prodaji robe, evidenciju o uplati na žiro-račun gotovine ostvarene dnevnim prometom i da obezbedi nadležnim organima dostupnost takve evidencije. Osim toga, on je dužan da vodi evidenciju o kupovini robe na bazi faktura, dostavnica i prijemnica, odnosno drugih dokumenata o kupovini robe. Evidencija o prodaji robe vrši se na osnovu fakture, traka registar kasa, paragon-bloka i drugih dokumenata o vrednosti prodate robe. Vrednost prodane i kupljene robe, evidentira se po maloprodajnim cenama, sa ukalkulisanim porezom na promet proizvoda.

2. Narušavanje konkurencije. - Pod narušavanjem konkurencije, u smislu Antimonopolskog zakona, smatraju se akta i radnje preduzeća i drugih pravnih lica kojima se zloupotrebom monopolističkog ponašanja, dominantnog položaja i zaključivanje monopolističkih sporazuma narušava konkurencija i izazivaju poremećaji na jedinstvenom tržištu kao i mere za njihovo sprečavanje i otklanjanje.

681 Član 1. Antimonopolskog zakona ("Službeni list SRJ", br. 29/96.)

Takođe se pod narušavanjem konkurencije, podrazumeva i nelojalna konkurencija, špekulacija i ograničenja jedinstvenog tržišta. Ovakvi akti i radnje nisu po zakonu dopušteni.

2.1. Monopolističko ponašanje

Pojam i oblici. - Pod monopolskim položajem na tržištu se podrazumeva isključivanje konkurencije sa tržišta, odnosno narušavanje konkurencije, kada određeni privredni subjekt u trgovini odnosno proizvodnji odredene robe ili pri vršenju usluga na jedinstvenom tržištu nema konkurenciju.

682 Član 2. st. 1. Antimonopolskog zakona.

Monopol može biti pravni i taktički, gde se pod pravnim monopolom podrazumeva onaj monopol koji je predviđen nekim pravnim aktom, putem kojega se određeno preduzeće ili grupacija preduzeća ovlašćuju da isključivo obavljaju neke privredne delatnosti (kao na primer, železnički prevoz, PTT usluge, elektroprivreda i dr. ). Podfaktičkim monopolom smatra se onaj monopol koji nastaje prirodnim putem, kao na primer, fuzijom konkurentskih preduzeća, ekonomskim rastom nekog preduzeća i dr. Pored monopola, postoji i oligopol gde jedno ili nekoliko preduzeća dominira određenim tržištem i dobro su upućena u stanje na tržištu.

683 Goldštajn dr A. , Pravni režim konkurencije monopola i oligopola, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 9/61.

Monopolski položaj na tržištu može se ostvariti mirnim putem i kroz "ekonomsku borbu". Mirnim putem nastaje u smislu spajanja fuzije ili kartela konkurentskih preduzeća, a putem"ekonomske borbe", monopol se stvara nelojalnom konkurencijom, diskriminatornom politikom i bojkotom.

684 Prica dr R, Monopolističke tendencije i njihovo pravno regulisanje, Pravni život, Beograd, br. 3/65, str. 25.

Dominantan položaj. -Antimonopolski zakon, predviđa da se narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na jedinstvenom tržištu, može ostvariti i dominantnim položajem na tržištu koje ima privredni subjekt u trgovini, odnosno proizvodnji određene robe ili vršenju usluga. Taj dominantni položaj na tržištu, ostvaruje onaj privredni subjekt koji nema znatniju konkurenciju na jedinstvenom tržištu.

Šta se smatra zloupotrebom monopolskog, odnosno dominantnog položaja na tržištu? - Kako predviđa Antimonopolski zakon, zloupotrebom monopolskog, odnosno dominantnog položaja na tržištu, smatraju se radnje koje su usmerene na narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na tržištu koje omogućavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju, a kojima se nanosi ili može naneti šteta drugom privrednom subjektu ili potrošaču.

685 "Službeni list SRJ", br. 29/96

686 Član 3. Antimonopolskog zakona.

Zakonodavac taksativno navodi (u istom članu) koje su to radnje: 1) povećanje cena robe i usluga i troškova trgovine (povećanje cena iznad prosečnog rasta cena na domaćem tržištu, povećanje cena u odnosu na odgovarajuće svestke cene, povećanje cena uz istovremeno smanjenje proizvodnje); 2) uvećanje marže i troškova trgovine pri uvozu roba za koju je smanjena carina, druge uvozne dažbine i porez na promet i zloupotreba poreskih olakšica za robu domaće proizvodnje koja je oslobođena poreza na promet, odnosno za koju je smanjen porez na promet; 3) obustava ili ograničavanje proizvodnje, prometa ili tehničko-tehnološkog razvoja; 4) primenjivanje nejednakih uslova prilikom zaključivanja istih poslova sa različitim privrednim subjektima i 5) uslovljavanje prihvatanja dodatnih obaveza u ugovorima koji se zaključuju sa drugim privrednim subjektima, u vezi sa predmetom ugovora.

Sve ove napred navedene radnje, koje su usmerene na narušavanje konkurencije i izazivanje poremećaja na tržištu su shodno Antimonopolskog zakona ništave.

2.1.1. Monopolistički sporazumi i monopolističko delovanje. - Monopolističko ponašanje i dominantni položaj se ostvaruje monopolističkim sporazumevanjem i monopolističkim delovanjem.

Monopolistički sporazum. - Monopolistički sporazum je sporazum između dva ili više privrednih subjekata, odnosno sporazum u okviru udruženja privrednih subjekata o uslovima poslovanja koji je usmeren odnosno koji dovodi ili može dovesti do narušavanja i sprečavanje konkurencije i izazivanja poremećaja na jedinstvenom tržištu, tj. kojim se može naneti šteta potrošaču. On obuhvata sporazume, ugovore o integraciji i dogovore kojima se narušava konkurencija, ili sprečava slobodna konkurencija, a kojim se jedan ili više pri- vrednih subjekata dovode ili mogu dovesti u povlšćeni položaj, u odnosu na druge privred- ne subjekte.

687 Član 4. Antimonopolskog zakona.

Na osnovu ovakve definicije monopolističkog sporazuma, može se zaključiti da isti ima odredene bitne karakteristike i to: 1) monopolistički sporazum ima karakter "sporazuma", ugovora, kao pravnog akta ili konkludentne radnje, pa je irelevantno da li je on vidljiv ili prećutan, 2) isti se odnose na uslove poslovanja (najčešće, za sve učesnike sporazuma, ali je moguća i određena podela izmedu njih), 3) ove sporazume zaključuju privredni subjekti, 4) isti je usmeren na narušavanje ili sprečavanje slobodne konkurencije, 5) ovakvim sporazumom se postiže monopolistički ili neki drugi povlašćeni položaj, na primer, dominirajući položaj, koji proističe iz dogovorenih uslova poslovanja i 6) monopolistički sporazum, odnosno drugi povlašćeni položaj se postiže prema drugim privrednim subjektima, preduzećima, pravnim licima ili potrošačima.

688 Guyon, Droit des affaires, Paris, 1984, s. 832-833.

Vrste monopolističkih sporazuma. - Antimonopolski zakon razlikuje imenovane monopolističke sporazume i neimenovane monopolističke sporazume, koji se pojvljuju u poslovnoj praksi, kao što su monopolistički sporazumi o novim tehnologijama, uslugama, tehničkim unapređenjima i dr.

Imenovani monopolistički sporazumi su oni sporazumi koje zakonodavac izričito nabraja:

689 Član 4. Antimonopolskog zakona

1) sporazum o podeli ili zatvaranju tržišta u pogledu kupovine ili prodaje robe, 2) sporazum o prodaji robe isključivo ili pretežno određenom privrednom subjektu ili preko određenog privrednog subjekta, odnosno kojim se prodavac obavezuje da određenu robu ne prodaje nekom kupcu ili kojim se prodaja robe obavlja samo na određenom delu tržišta ili određenim kupcima - posebno poznati kao sporazumi o zatvaranju tržišta, 3) sporazum o neposrednom ili posrednom utvrđivanju cena (nivo cena, istovremena primena cena i dr. ), 4) sporazum o obustavi ili o ograničavanju obima proizvodnje ili korišćenja kapaciteta, odnosno prodaji i tehničko-tehnološkog razvoja, 5) sporazum o odricanju, sprečavanju ili ograničavanju prava prodaje i kupovine, prava uvoza i izvoza i 6) sporazum o uvozu, odnosno izvozu robe, da se isključivo ili pretežno obavlja preko određenog privrednog subjekta. Svi ovako zaključeni sporazumi su ništavi.

Nemonopolistički sporazumi. - Zakonodavac, primera radi, ističe niz sporazuma koji nemaju karakter monopolističkog sporazuma, pa se tako sporazumi o uslovima poslovanja koji doprinose unapređenju proizvodnje ili prometa robe, kojima se podstiče tehničko-tehnološki razvoj ili ekonomi razvoj, ne smatraju monopolističkim sporazumima i pod uslovom da su oni korisni za potrošače a da se privrednim subjektima ne nameću dodatna ograničenja u poslovanju koja nisu neophodna za postizanje tih ciljeva.

690 Član 4. pomenutog zakona.

Takode, mišljenja smo da se ne mogu smatrati monopolitičkim sporazumima i sporazumi dva ili više privrednih subjekata o razmrnii iskustva i studija o zajedničkim istraživanja tržišta i marketinga, o pripremanju istraživačkih i razvojnih projekata, o zajedničkom korišćenju opreme za proizvodnju, transport i skladištenje, o pravu prodaje ekskluzivne robe, o servisiranju robe i o reklamiranju oznaka ili kvaliteta robe, kao i drugi pravni poslovi koji nemaju za cilj po- stizanje monopolističkog položaja.

Monopolističko ponašanje. -U trgovini se može pojaviti i monopolističko ponašanje, koje može imati dva oblika i to: 1) kad trgovac u trgovini određenom robom na jedinstvenom tržištu, odnosno na njegovom delu nema konkurenciju i 2) radnje koje se smatraju zloupotrebom monopolskog položaja kojima se omogućavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju, korišćenjem preimućstva na način protivan dobrim poslovnim običajima i poslovnom moralu. Iz ovoga proizilaze, određene bitne karakteristike: 1) naše pravo ne sankcioniše stvaranje monopolističkog položaja na tržištu putem fuzije preduzeća ili stvaranja grupacije preduzeća, kao što je to slučaj sa drugim pravima, 2) nedopuštene su radnje koje su usmerene na stvaranje i korišćenje monopolističkog položaja na tržištu, 3) zabranama ne podleže svako korišćenje monopolskog položaja na tržištu već zloupotreba istog korišćenja zbog neravnopravnih odnosa u poslovanju i korišćenja preimućstva na način koji je protivan dobrim poslovnim običajima i poslovnom moralu.

691 Guyon, ibid. , st. 847-852; Đurović dr R. , ibid, str. 38, 50-56.
Pod ovim radnjama, mogle bi se smatrati: 1) obustava ili smanjenje prodaje radi sticanja protivpravne imovinske koristi ili drugih pogodnosti, 2) neposredno ili posredno prisiljavanje na prihvatanje nekorektnih uslova u ugovorima koji se zaključuju sa drugim trgovcima, a posebno prisiljavanje na posebne pogodnosti koje bi proistekle iz neravnopravnog položaja saugovorača, 3) nametanje dodatnih uslova u ugovoru koji nisu u vezi sa osnovnim predmetom ugovora i 4) uvećanje marži i troškova trgovine pri uvozu robe radi sticanja protivpravne imovinske koristi, zloupotreba pogodnosti za uvezenu robu koja je oslobođena plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina, odnosno za koju su smanjene carine, druge uvozne dažbine i porez na promet proizvoda i zloupotreba poreskih olakšica za robu domaće proizvodnje koja je oslobođena poreza na promet, odnosno za koju je smanjen porez na promet. Dominantan položaj na tržištu ima trgovac koji u trgovini određenom robom na jedinstvenom tržištu, odnosno na njegovom delu, nema znatniju konkurenciju.

692 Član 2. st. 2. Antimonopolskog zakona.

Pored ovih imenovanih radnji zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu, mogu se u poslovnoj praksi javiti i druge neimenovane radnje. Iz tih razloga, zakonodavac je u Antimonopolskom zakonu predvideo da savezni organ, odnosno organizacija nadležna za preduzimanje mera protiv zloupotreba monopolskog odnosno dominantnog položaja (Antimonopolska komisija) prati i analizira radnje i akta privrednog subjekta koji imaju monopolski, odnosno dominantni položaj i preduzima mere protiv zloupotrebe takvog položaja.

693 Član 5. Antimonopolskog zakona.

Osim toga, svako zinteresovano lice može obavestiti Antimonopolsku komisiju o svim radnjama i aktima privrednih subjekata koji predstavljaju zloupotrebu monopolskog ili dominantnog položaja. S druge strane, privredni subjekt koji ima dominantan ili monopolski položaj na tržištu, obavezan je da obavesti Antimonopolsku komisiju i na njen zahtev istoj komisiji dostavi sporazume, ugovore, dogovore i druga akta koja se odnose na proizvodnju, trgovinu ili tehničko-tehnološki razvoj.

694 Kad Antimonopolska komisija utvrdi, da privredni subjekt zloupotrebljava svoj monopolski, odnosno dominantan položaj ili zaključi monopolistički sporazum, donosi rešenje kojim će privrednom subjektu narediti preduzimanje odgovarajućih mera i radnji radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti ili nedostataka. Tada, Antimonopolska komisija može u određenim slučajevima rešenjem privremeno zabraniti obavljanje prometa određenom robom, posebno u slučaju, kada privredni subjekt u predviđenom roku ne preduzme određene mere i radnje radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti i nedostataka. Protiv ovakvog rešenja, privredni subjekt ima pravo žalbe saveznom ministru nadležnom za poslove trgovine u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja (član 6. Antimonopolskog zakona). Na ovaj način, Antimonopolska komisija i nadležno savezno ministarstvo za poslove trgovine, poput rešenja antitrustovskog i antikartelnog zakonodavstva niza zapadnih zemalja, sprečava monopolsko i dominantno ponašanje trgovaca na tržištu. 

2. 2. Nelojalna konkurencija (nelojalna utakmica)

2.2.1. Pojam nelojalne konkurencije. - Pod pojmom nelojalne konkurencije, nelojalne utakmice, podrazumevaju se radnje trgovca koje su protivne dobrim poslovnim običajima i poslovnom moralu kojima se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu, drugom pravnom licu (koje se ne bavi trgovinom), kupcu i potrošaču.

695 Član 22. istog Zakona.

U uporednom pravu, postoje tri sistema određivanja nelojalne konkurencije. Tako po prvom sistemu, sistemu generalne klauzule navode se pojedina dela nelojalne utakmice, samo primera radi, a ne i taksativno. Ovakav sistem je proizišao iz odredaba Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine koja navodi da "akt nelojalne konkurencije predstavlja svaki akt konkurencije koji je protivan poštenim običajima u industriji i trgovini", a potom navodi neka dela nelojalne utakmice.

696 Član 10. BIS navedene Pariske konvenije.

Ovakav sistem generalne klauzule, pored našeg prava, prihvataju i nemačko, austrijsko i švajcarsko pravo.

697 Zabel B, Nelojalna konkurencija, Pravni fakultet u Novom Sadu, skripta, 1976, str. 31-36.

Drugi sistem, određuje nelojalnu konkurenciju kao civilni delikt i to je sistem određenja nelojalne konkurencije sa istovetnim sankcijama kao u sistemu generalne klauzule. Ipak, između ova dva sistema (sistema generalne klauzule i sistema određenja) postoje razlike. Tako u prvom sistemu, sistemu generalne klauzule kod nelojalne konkurencije, krug zaštićenih subjekata je znatno veći, a kod sistema određenja nelojalne utakmice kao civilnog delikta, naknada štete dolazi u obzir samo prema oštećenom subjektu. Osim toga, kod sistema određenja nelojalne konkurencije kao civilnog delikta, zahteva se i nastanak štete, dok je kod sistema generalne klauzule dovoljna i mogućnost nastanka štete.

Trećim sistem je sistem zabrane pojedinih delova nelojalne konkurencije koji su taksativno navedeni. To znači da se zabrana odnosi samo na ona dela nelojalne utakmice koju je zakonodavac izričito naveo Isti sistem je prihvaćen u engleskom pravu.

2.2.2. Elementi nelojalne utakmice. - Iz zakonske definicije instituta nelojalne utakmice, nelojalne konkurencije, moglo bi se utvrditi postojanje sledećih elemenata nelojalne konkurencije (nelojalne utakmice) i to: 1) postojanje učinioca dela od strane trgovca, 2) izvršenje nelojalne konkurencije( nelojalne utakmice) u obavljanju privredne delatnosti, 3) postojanje krivice trgovca (ista ne mora biti namerna ali se sastoji od povrede zakonske norme, poslovnog običaja ili poslovnog morala), 4) nanošenje ili mogućnost nanošenja štete drugom trgovcu, drugom pravnom licu, kupcu, odnosno potrošaču, 5) postojanje uzročne veze između radnje trgovca, kod nelojalne konkurencije i nastale štete.

2. 2. 3. Pravna priroda nelojalne konkurencije (nelojalne utakmice). - Pravna priroda nelojalne konkurencije, određuje se na različite načine u pravnoj teoriji. Postoje gledišta, po kojem je nelojalna konkurencija zloupotreba prava ili preterana upotreba građansko - pravne slobode, zatim gledišta po kojima je nelojalna konkurencija (nelojalne utakmica) povreda nečijeg prava (bilo ličnog ili imovinskog prava), kao i treće gledište, po kojima je nelojalna utakmica civilni delikt posebne vrste.

698 Prica dr R, Pravna priroda nelojalne konkurencije, Pravni život, Beograd, br. 1/63, str. 3-12. 

2. 2. 4. Neka dela nelojalne konkurencije, nelojalne utakmice koje zabranjuje zakon. - Zakon o trgovini navodi, primera radi, neka dela nekojalne utakmice - nelojalne konkurencije koja se najčešće pojavljuju u privredno - pravnom prometu.

699 Član 23. Zakona o trgovini.

Kako nabrajanje dela nelojalne konkurencije se vrši exempli causa, to se u poslovnj praksi mogu pojaviti i druga dela nelojalne konkurencije. Postoje sledeća dela nelojane konkurencije koje nabraja zakonodavac, u navedenom članu 23. Zakona o trgovini:

1) Reklamiranje, oglašavanje ili nuđenje robe navođenjem podataka ili upotrebom izraza kojim se stvara ili može stvoriti zabluda na tržištu o toj robi, čime se određeni trgovac dovodi ili može dovesti u povoljniji položaj; 

2) Iznošenje neistine i ocrnjavanja drugog trgovca koji štete njegovom ugledu i poslovanju.

700 Detaljnije o ovim oblicima nelojalne konkurencije Besanović dr V, ibid, str. 157-174 i Zabel dr B, ibid. , str. 85-125.

3) Neistinito označavanje pri prodaji robe sa oznkama ili podacima koji stvaraju ili mogu stvoriti zabludu u pogledu porekla, načina proizvodnje, količine, kvaliteta ili drugih svojstava robe;

4) Prikrivanje mana robe ili dovođenje kupaca u zabludu na drugi način;

5) Preduzimanje radnji koje su usmerene na raskid nje poslovnog odnosa između drugih trgovaca ili radi sprečavanja, odnosno otežavanja zasnivanja takvog poslovnog odnosa;

6) Oglašavanje prividne rasporodaje ili prividnog sniženja cena robe ili vršenja druge slične radnje, kojom se kupac, odnosno potrošač dovodi ili može dovesti u zabludu u pogledu cena; 

7) Neovlašćena upotreba zakonom zaštićenih spoljnih oznaka drugog trgovca (kao na primer, naziv, firma, robni žig, uslužni žig, znak kvaliteta, znak porekla i dr. ) ili upotreba oznaka koje nisu zakonom zaštićene, kojom se stvara ili se može stvoriti zabluda u prometu roba na štetu drugog trgovca koji takve oznake koristi u svom poslovanju;

8) Davanje drugom trgovcu ovlašćenja za korišć nje svojih spoljnih obeležja, kada se time stvara ili se može stvoriti zabluda na tržištu;

9) Neovlašćeno korišćenje usluga trgovačkog putnika, trgovinskog predstavnika ili zastupnika drugog trgovca i

10) Pridobijanje kupaca ili korisnika usluga davanjem ili obećavanjem nagrada ili neke druge imovinske koristi ili povoljnosti čija vrednost znatnije prevazilazi uobičajene reklamne nagrade.

2. 2. 5. Neki posebni oblici nelojalne utakmice - u spoljnotrgovinskom poslovanju. - Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, primera radi, navodi neke oblike nelojalne utakmice koji se posebno javljaju u spoljnotrgovinskom poslovanju. Tako se u smislu ovog Zakona pod nelojalnom utakmicom smatra da, postoji kad:

701 Član 84. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

1) isto preduzeće i drugo pravno lice, ugovara izvoz robe i usluga po nižoj ceni, od cene koju je drugo preduzeće i drugo pravno lice već ugotorilo za izvoz takve robe i usluga i time nanosi štetu tom preduzeću, odnosno drugom pravpom licu;

2) preduzeće i drugo pravno lice preduzima radnju usmerene na raskidanje ugovora o spoljnotrgovinskom poslu zaključenom između drugog preduzeća, odnosno drugog pravnog lica i stranog lica ili radi sprečavanja odnosno otežavanja zaključivanja takvog posla;

3) preduzeće i drugo pravno lice u obavljanju spoljnotrgovinskog prometa, neovlašćeno upotrebi ime, firmu, žig, oznaku ili drugo spoljno obeležje drugog preduzeća, odnosno drugog pravnog lica i time stvori ili može stvoriti zabunu na štetu tog preduzeća, odnosno drugog pravnog lica;

4) preduzeće i drugo pravnplice u spoljnotrgoviriskom poslovanju, daje podatke o drugom licu, odnosno preduzeću koji mogu biti štetni po ugled ili poslovanje tog pravnog lica, odnosno preduzeća;

5) preduzeće i drugo pravno lice daje netačne podatke o poslu spoljnotrgovinskog prometa drugom preduzeću, odnosno drugom pravnom licu za čiji račun obavlja taj posao i

6) preduzeće, drugo pravno lice, banka i organizacija za osiguranje na račun drugog preduzeća, drugog pravnog lica, banke i organizacije za osiguranje, obezbedi povoljniji položaj u obavljanju privrednih delatnosti u inostranstvu i time nanese štetu tom preduzeću, drugom pravnom licu, banci i organizaciji za osiguranje.

2. 2. 6. Nelojalna konkurencija, nelojalna utakmica - po osnovu drugih zakona. - Moguće je da i po osnovu drugih zakona budu predviđene odredene klauzule o zabrani nelojalne konkurencije. Tako se izmenama, ranije važećeg Zakona o preduzeću 702 predviđalo, da preduzeće u skladu sa svojim aktom (dakle, na autonomnoj osnovi) zaključuje ugovor o uslovima pod kojima direktor i drugi radnici dok se nalaze u radnom odnosu, najduže do dve godine posle prestanka radnog odnosa, u tom preduzeću, ne mogu osnovati preduzeće koje bi obavljanjem delatnosti moglo prouzrokovati štetu preduzeću.

702 Članovi 178a. i 178b. 

Ovakvo isto pravilo, bilo je predviđeno i za osnivanje konkurentskih radnji, pod uslovom da se tako zakonom predvidi. Radi se u oba slučaja o konkurentskoj klauzuli kojima se zabranjuje konkurencija između preduzeća, odnosno radnji na tržištu.

Sličnu klauzulu konkurencije ima i Zakon o preduzećima iz 1996. godine,703 po kojoj član društva, komplementar kpmanditnog društva, član društva sa ograničenom odgovornošću i član uprave, nadzornog i izvršnog odbora direktora društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarskog društvi društvenog i javnog preduzeća, ne mogu imati takvo svojstvo, niti biti zaposleni, odnosno prokuristi u bilo kojem drugom preduzeću, odnosno drugom pravnom licu iste ili srodne delatnosti ili delatnosti koja bi bila konkurentna, niti mogu biti preduzetnioci koji obavljaju takvu delatnost.

703 Član 92. ovog zakona. 

U slučaju, da napred navedeno lice pre krši klauzulu konkurencije, preduzeće može da:izrekne prestanak radnog ili drugog ugovornog odnosa; iskljkučiti člana iz društva; zahtevati brisanje konkurentske delatnosti iz sudskog registra, kao i tražiti nakbadu štete.

Osim navedenoga, u propisima o radnim odnosima, i ugovorima o zapošljavanju može se predvideti da radnik za vreme trajanja određenog radnog odnosa podatke koje saznaje za vreme svoga rada, koji predstavljaju poslovnu tajnu poslodavca, ne može takve iste podatke davati drugoj organizaciji, kod koje radi u dopunskom radnom odnosu, ako bi to za njegovog poslodavca predstavljalo nelojalnu konkurenciju u skladu sa zakonom.

704 Drašković, Klauzula konkurencije u radnom pravu, Pravni život br. 2/91, str. 153-168.

Ovakva zabrana se proteže i posle prestanka radnog odnosa, najčešće dve godine.

705 Zabel, ibid, str. 70-72.

Sličnu zabranu čuvanja poslovne tajne predvida i naš Zakon o preduzećima  koji predviđa da su radnici dužni da čuvaju poslovnu tajnu koju bilo na koji način saznaju (za ispravu ili podatak koji se smatra poslovnom tajnom) i da dužnost čuvanja poslovne tajne traje i po prestanku radnog odnosa radnika u preduzeću.

706 Član 178. istog Zakona.

Tu se predviđa obaveza radnika da čuvaju poslovnu tajnu koju saznaju u obavljanju poslova sa drugim preduzećima. Iz toga indirektno proizilazi, da se poslovna tajna ne može koristiti u poslovnim odnosima sa drugim firmama i preduzećima i ista ne sme da se neovlašćeno, pogotovu prenosi konkurentskim firmama, jer bi se u tom slučaju i takvo prenošenje poslovne tajne imalo smatrati nelojalnom konkurencijom jedne fitme prema drugoj firmi, odnosno jednog preduzeća prema drugom preduzeću.

Osim napred navedenih slučajeva, mogu se i na ugovornoj osnovi pojaviti određe zabrane konkurencije, zavisno od potreba i različitih situacija koje se pojavljuju u prometu roba i usluga. Tako na primer, može se pri zaključenju ugovora o zakupu predvideti odredba o zabrani izdavanja drugog lokala u istoj poslovnoj zgradi drugom zakupcu - konkurentu, koji obavlja istu delatnost i dr. Vrlo često u ovim ugovorima se, pored određivanja predmeta koji se odnose na zabranu konkurencije, mora predvideti i vreme toga dejstva, a ponekad i prostor

707 Guyon, ibid, str. 816-817.

2. 3. Špekulacija

2.3.1. Pojam špekulacije. - Špekulacija predstavlja sticanje neosnovane imovinske koristi, izazivanjem poremećaja u snabdevanju tržišta ili neopravdanim povećanjem cena.

708 Član 24. Zakona o trgovini.

-Određeni imenovani slučajevi špekulacije. - U Zakonu o trgovini, navedeni su neki slučajevi koji se smatraju špekulacijom i to: 1) prikrivanje robe, ograničavanje ili obustavljanje prodaje robe i druge radnje kojima se prouzrokuje poremećaj na tržištu, 2) uslovljavanje kupovine robe sa kupovinom druge robe ili uslovljavanje kupovine i prodaje robe na drugi način (razni oblici tzv. "vezane" trgovine, "vezana kupoprodaja", kao na primer, prodaja deficitarne robe uz obavezu kupovine roba kojih ima dovoljno na tržištu i sl. ), 3) otežavanje ili onemogućavanje kupovine robe, 4) zaključivanje fiktivnih ugovora (simulovanih ugovora) o prodaji i kupovini robe i o vršenju trgovinskih usluga, kao i drugih fiktinih ugovora, 5) nepridržavanje roka isporuke robe ili isporuka robe se vrši posle ugovorenog roka po ceni višoj od rene koja je važila na dan isporuke robe utvrđene ugovorom i 6)nepridržavanje redosleda isporuke kad se roba prodaje uplatom unapred određenog iznosa novčanih sredstava Zakon o trgovini predviđa da su ugovori, koje smo naveli pod tač. 2) i 4), ništavi i prema tome ne proizvode nikakvo pravno dejstvo.

709 Član 25. Zakona o trgovini.

2. 4. Ograničavanje jedinstvenog tržišta

2. 4. 1. Pojam i vrste. Pod ograničavanjem jedinstvenog tržišta, smatra se opšti ili pojedinačni pravni akt ili radnja državnog organa, trgovca, preduzeća i drugog pravnog i fizičkog lica kojom se ograničava razmena robe i slobodno nastupanje na tržištu ili se na drugi način narušava konkurencija.

710 Član 26. Zakona o trgovini.

Aktima i radnjama u napred navedenim slučajevima, smatraju se naročito akti i radnje kojima se trgovac dovodi u neravnopravan položaj, tako što mu se onemogućava širenje prodajne mreže i prodaje robe ili se on prisiljava na prodaju, kao i druge radnje koje dovode ili mogu da dovedu do narušavanja konkurencije.

711 Član 27. Zakona o trgovini.

Iz toga proizilazi da se slučajevima ograničavanja jedinstvenog tržišta posebno smatraju: a) akti i radnje kojima se trgovac dovodi u neravnopravan položaj iz razloga što mu se onemogućava širenje prodajne mreže, b) što se trgovcu onemogućava prodaja robe, c) što se trgovac prisiljava na prodaju i d) druge radnje koje dovode ili mogu da dovedu do narušavanja konkurencije na otvorenom jugoslovenskom tržištu

2. 4. 2. Privremene mere u cilju sprečavanja i otklanjanja poremećaja na jedinstvenom tržištu. - U slučaju da na našem jedinstvenom tržištu nastanu veći poremećaji u proizvodnji i prometu određenih roba, Zakon o trgovini ovlašćuje Saveznu vladu da propiše privremene mere za sprečavanje i otklanjanje takvih poremećaja, pod uslovom da se isti poremećaji ne mogu otkloniti merama tekuće politike.

712 Član 28. Zakona o trgovini.

Kao privremene mere, Savezna vlada, u skladu sa napred navedenim ovlašćenjem iz Zakona o trgovini, može propisati: 1) zabranu trgovine određenim proizvodima uključujući i izvoz, ograničenje trgovine pojedinim proizvodima u pogledu količine, kvaliteta ili drugih svojstava proizvoda ili određivanje posebnih uslova za kupovinu i prodaju proizvoda (kupovina po odobrenju ili određenoj ispravi i dr.), 2) zabranu preduzećima i drugim pravnim i fizičkim licima da obavljaju promet određenih proizvoda, 3) zabranu upotrebe određenih proizvoda pri proizvodnji drugih određenih proizvoda, 4) obavezu određenih preduzeća i drugih pravnih i fizičkih lica da stave u promet određene vrste i količine proizvoda ili da ih stave na raspolaganje, odnosno da ih isporuče u određenim količinama po određenom redosledu, 5) broj posrednika u prometu na veliko određenih proizvoda (između preduzeća i drugih pravnih i fizičkih lica, koja se bave proizvodnjom, odnosno uvozom i preduzeća i drugih pravnih i fizičkih lica koja vrše promet na malo), 6) obavezu određenih preduzeća i drugih pravnih i fizičkih lica da obrazuju i drže u rezervi određene vrste i količine proizvoda, 7) obaveze određenih preduzeća i drugih pravnih i fizičkih lica da prevoze robu i ostala dobra, 8) obaveze za ista lica, iz napred navedene tačke, da kad koriste usluge prevoza železnicom da u odrđenom roku istovare, odnosno utovare robu i 9) obaveze istih lica da u svojim skladištima čuvaju određenu robu i da istovaruju, odnosno utovaruju određenu robu. Napred navedene mere traju sve do otklanjanja razloga za njihovo propisivanje.

713 Članovi 29. i 30. Zakona o trgovini.

2. 5. Zaštita pri narušavanju konkurencije. - Sloboda konkurencije na jedinstvenom tržištu, kao što je istaknuto, može se narušiti monopolističkim delovanjem, nelojalnom konkurencijom (utakmicom), špekulacijom kao i ograničavanjem jedinstvenog tržišta. Kada se radi o monopolskom sporazumevanju i delovanju na tržištu kao i doniinantnom položaju na tržištu, zaštita se može ostvariti i putem napred istaknutog reagovanja od strane Antimonopolske komisije, koja je u skladu sa Antimonopolskim zakonom dužna da donosi odgovarajuće odluke kojima će sprečavati monopolski ili dominantan položaj privrednih subjekata.

714 Članovi 6. i 7. istog Zakona.

No, pošto se radi o raznovrsnim institutima, to je i zaštita predviđena u različitim pravnim granama i to pre svega u građanskom, upravnom i krivičnom pravu.

2. 5. 1. Gradansko-pravna zaštita. - Ista se ostvaruje tužbom zainteresovanog lica (oštećeni trgovac, privrednih komora, potrošača i drugih zainteresovanih strana) - u parničnom postupku. Tužbeni zahtev može biti uperen protiv daljeg monopolističkog delovanja odnosno njegove zabrane, kao i zabrane nelojalne konkurencije, špekulacije, kao i za naknadu pričinjene štete.

U nekim pravima, dozvoljava se umesto naknade štete, da oštećeno društvo može tražiti od člana uprave ili ortaka, da posao koji je zaključen prepusti društvu ili da na društvo prenese svoje potraživanje koje ima da primi.

715 Paragraf 115. Trgovačkog zakona za Kraljevinu Jugoslavije iz 1937. godine.

Takav je slučaj i u nas, sa usvajanjem Zakona o preduzećima iz 1996 godine kojim je predviđeno prepuštanje poslova učinjenih za svoj račun, kao poslova učinjenih za račun preduzeća, kao i prenošenja preduzeću koristi, iz poslova zaključenih za tuđ račun, kao poslova učinjenih za račun preduzeća.

716 Član 92 stav 5. istog Zakona

2. 5. 2. Inspekcijski nadzor i upravne mere. - Tržišna inspekcija kao nadležni organ, obavlja poslove inspekcijskog nadzora u vezi sa primenom Zakona o trgovini, Antimonopolskog zakona i narušavanja slobodne konkurencije, pa s tim u vezi ona može preduzeti određene kaznene mere u vidu novčanih sankcija ili propisivanja privremenih mera zabrane rada trgovcu i dr. Takođe, savezni tržišni inspektor u obavljanju neposrednog inspekcijskog nadzora, kada utvrdi da privredni subjekt zloupotrebljava monopolski, odnosno dominantan položaj na tržištu i zaključuje monopolističke sporazume predložiće Antimonopolskoj komisiji preduzimanje odgovarajućih mera, u skladu sa ovlašćenjima koje ona ima prema Antimonopolskom zakonu.

Takođe i u spoljnotrgovinskom prometu, predviđeno je niz sankcija koje se odnose i na nelojalnu utakmicu, počev od novčanih prekršaja, pa sve do privrednih prestupa. Tako se visokim kaznama za privredni prestup kažnjava preduzeće ili drugo pravno lice, kad u vršenju spoljnotrgovinskog poslovanja izvrši neko delo nelojalne utakmice predviđene članom 84. istog Zakona. Za iste radnje kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice, odnosno u drugom pravnom licu takođe sa visokim novčanim kaznama. Osim toga, odgovornom licu se može izreći uz kaznu i zaštitna mera zabrane obavljanja spoljnotrgovinskog poslovanja u trajanju od 6 meseci do 10 godina. Takva se zaštitna mera, zabrane obavljanja spoljnotrgovinskog poslovanja u istom vremenskom periodu može izreći preduzeću ili drugom pravnom licu za izvršenje nekog dela nelojalne utakmice u spoljnotrgovinskom poslovanju (iz člana 84. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju).

717 Član 93. st. 1. tač 17. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

2. 5. 3. Krivično pravna zaštita. - U slučaju narušavanja nelojalne konkurencije i krivični zakoni (SR Jugoslavije i Republika Srbije i Crne Gore), predviđaju određene krivično-pravne sankcije, za krivična dela i privredne prestupe.

2. 5. 4. Zaštita narušavanja konkurencije - kod sudova časti. - Sudovi časti koji deluju pri privrednim komorama mogu izreći niz mera kada dođe do narušavanja slobodne konkurencije, kao što su opomena bez objavljivanja i sa objavljivanjem u štampi, opomena sa objavljivanjem na skupštini komore, gubitak prava na izbor u organe komore i dr.

3. Zaštita potrošača

a) Pojam potrošača. - Pod pojmom potrošača, po jednom širem shvatanju, treba shvatiti ono lice koje kupljenu stvar koristi odnosno upotrebljava, nasuprot onom licu koje određenu stvar kupuje radi dalje prodaje. Drugo shvatanje pojma potrošača je uže i pod istim podrazumeva lice - krajnjeg potrošača, koji kupuje određena dobra, (stvari i robe) u cilju zadovoljenja svojih ličnih ili porodičnih potreba. U pravnoj teoriji je više prihvaćeno uže shvatanje potrošača.

718 Guyon, ibid, str. 856 i 857.

Zaštita potrošača dolazi i obligaciono-pravnim putem, jer se zaštite kupca (odgovornost prodavca za materijalne nedostatke stvari, kao i odgovornost prodavca i proizvođača po osnovu garancije za ispravno funkcionisanje stvari), pokazala nedovoljnom. Ovo iz razloga, (što je pretrpljena šteta kod nekog potrošača najčešće mala i često ne opravdava motive potrošača za vođenje sudskog postupka protiv prodavca ili proizvođača. Stoga se pri zaštiti potrošača preduzimaju i drugi oblici zaštite kao što su: zaštita putem upravnih mera, kao i putem niza zakonskih odredbi, kojima se stvara imperativni okvir zaštite potrošača.

719 Članovi 32-40. Zakona o trgovini i Posebne uzanse o prometu robe na malo "Službeni list SFRJ" ,br. 12/78 i dr.

b)Zaštita putem imperativnih mera. - Zakonski, podzakonski propisi i uzanse, predviđaju posebne obaveze prodavaca, trgovaca na malo. Iste norme imaju upravno-pravnu prirodu. Tako se na primer, članom 12. Posebnih uzansi o prometu robe na malo predviđa, da trgovac ne sme netačnim i nepotpunim informacijama niti prećutkivanjem pojedinih osobina robe, koja je namenjena prodaji, dovesti potrošača u zabludu o osobinama robe. U te obaveze spadaju: isticanje cena robe i pridržavanje tih cena, izdavanje računa za prodatu robu, isticanje na uočljiv način radnog vremena i pridržavanja toga vremena, prodaja robe svim potrošačima pod istim uslovima, obaveštavanje o svojstvima, kvalitetu i načinu upotrebe prodate robe, obezbeđivanje deklaracije, garantnog lista, atesta i tehničkih uputstava o načinu korišćenja robe, kao i obezbeđivanje rezervnih delova priključnih aparata i sl. posle prestanka proizvodnje robe, obezbeđivanja količine robe koja je označena na originalnom pakovanju, prodaje količine robe koju potrošač traži kad raspolaže tom količinom, tačnog merenja robe i omogućavanja potrošaču da premeri količinu kupljene robe, obezbeđivanje prodaje robe koja je izložena prodaji, pri manjima pakovanjima robe upotrebljava materijal za pakovanje koji ne može uticati na masu robe i na zahtev potrošača posebno pakuje robu i takvo pakovanje naplati najviše do iznosa prodajne cene materijala upotrebljenog za pakovanje.

720 Član 34. Zakona o trgovini.

Pored navedenog, potrošač ima pravo na reklamaciju u prodajnom objektu gde je roba kupljena a uz račun o kupovini. Obaveza je trgovca da robu sa nedostatkom zameni novom robom ili da potrošaču vrati iznos naplaćene cene na dan vraćanja ili da uz saglasnost potrošača otkloni nedostatak na robi. Potrošač ne može ostvariti ovo pravo ako je isti nedostatak nastao na robi njegovom krivicom. Trgovac je u obavezi da potrošaču dostavi odgovor na reklamaciju, najkasnije u roku od 15 dana, od dana prijema zahteva.

721 Članovi 35. i 36. Zakona o trgovini

Trgovac koji prodaje robu sa nedostatkom, obavezan je da takvu robu izdvoji i da na uočljiv način istakne oznaku koja upozorava na prodaju robe sa nedostatkom, da svaki primerak takve robe obeleži i da snizi njenu cenu.

U vezi sa napred navedenim, potrošač ima pravo da se u prodajnom objektu informiše o svojim pravima i da nadležnom inspekcijskom organu prijavi uočene nedostatke. Pored toga, savezno ministarstvo nadležno za poslove trgovine prati stanje na tržištu u oblasti zaštite potrošača i na zahtev potrošača ili na sopstvenu inicijativu, utvrđuje da li formularni ugovori sadrže klauzule kojima se narušava ravnopravnost saugovarača i preduzima mere za njihovu zaštitu (zaštitu potrošača), posebno u pogledu kvaliteta i cene robe i trgovinskih usluga. O tome isti organ obaveštava javnost na uobičajeni način o svojim nalazima. Osim toga, nadležni savezni organ je obavezan da na zahtev potrošača ga informiše o pravima i mogućnostima pravne zaštite.

722 Članovi 38-40. Zakona o trgovini.

13. ODNOS PREDUZEĆA I DRUŠTAVA, PREMA DRŽAVI - DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI

1) Uvodne napomene. - Donošenjem novih sistemskih zakona iz oblasti privrede i preduzeća - pre svega Zakona o preduzećima, Zakona o osnovama promene vlasništva društvenog kapitala, Zakona o hartijama o vrednosti Zakona o stranim ulaganjima, i Zakon o slobodnim zonama  i dr. , stvoreni su uslovi za pluralizam vlasništva u jugoslovenskoj privredi i za nove odnose između preduzeća i društvene zajednice, odnosno države, a time i upravnih organa, kao izvršnih organa vlasti.

723 "Službeni list SRJ", br. 29/96.  

724 "Službeni list SRJ" br. 29/96 .

725 "Službeni list SRJ", br. 26/95.

726 "Službeni list SRJ", br. 79/94.

727 "Službeni list SRJ", br. 81/94.

Stupanjem na snagu napred navedenih propisa, stvaraju se pravni okviri za niz izmena u radu i poslovanju privrede, izmene na relaciji: privredni subjekt - društvena zajednica, odnosno država i njenim upravnim organima, kao izvršnim organima vlasti.

Potrebno je istaći, da društvena zajednica ima i neke šire ingerencije u odnosu na preduzeće, jer ona može da sprovodi interese društva i okruženja, koja ne moraju da se samo izvršavaju sa snagom autoritativne vlasti države i njenih upravnih organa i pod pretnjom sankcija. Tako na primer:preduzeće izvršava neke odluke, zaključke i preporuke koje se ne odnose samo na funkciju države i upravne organe - već i privrednih komora koje su u interesu preduzeća (jer je ona njihova asocijacija), a koje su iste u interesu i šireg okruženja preduzeća, odnosno društvene zajednice.

Iako na prvi pogled sinonimi, društvena zajednica i država, ipak su u suštini dva različita pojma. "Društvena zajednica" kao termin u ovom našem razmatranju, svakako je adekvatniji kao širi pojam, koji u sebi obuhvata i državu i sve njene organe, a posebno upravne, sa ovlašćenjima koji oni imaju u odnosu na preduzeće.

728 U pravnoj literaturi se više odnos preduzeća i društvene zajednice, posmatra i analizira u kontekstu odnosa sa državom i njenim organima, kao na primer: Jovanović dr V, Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzećima, Beograd, 1990, str. 110;Vasiljević dr M, Preduzeća - pravni aspekti, Beograd, 1990, str. 117, ali ima autora gde se ovaj odnos analizira i sa aspekta odnosa preduzeća prema društvenoj zajednici, kao na primer, Jankovec dr I, Privredno pravo, Beograd, 1989, str. 130; Milenović dr D, Subjekti privrednog prava, Beograd, 1990, str. 164; Stanković dr M, Preduzeća i društva i društvena zajednica - Svojinski odnosi u pravnom poretku, I. tom, Beograd, 1991, str. 89-99 i dr.

Danas, iako je uticaj države sve manji u domenu osnivanja, razvoja i delatnosti i prestanka preduzeća, to ne znači da tog uticaja nema, ali on je sveden na što je moguće manju meru. S tim u vezi i ingerencije nedržavnih tela i organa, privrednih komora, kao asocijacije privrede u odnosu na preduzeća, postoje, pa se sve više i iz tih razloga može govoriti o okruženju privrednih preduzeća, odnosno o odnosu privrednih preduzeća sa društvenom zajednicom, kao širim pojmom (koji u sebi konzumira državu i državne, ali i nedržavne organe i institucije) prema kojima preduzeće ima neke ne samo zakonske, nego i druge obaveze, čak i moralne. Tako na primer, neko javno preduzeće koje eksploatiše rudu na odredenom području, imalo bi i moralnu obavezu da mesnoj zajednici u tom mestu pomogne u mnogim akcijama, kao na primer: uređenje mesta, izgradnja javnog bazena, doma kulture i slično, jer se radi o poboljšanju životnog standarda onih građana koji rade u takvom preduzeću.  

729 U periodu 1946-1988. godine, bilo je više etapa u razvoju preduzeća i odnosa prema državi. Od 1946. do 1950. godine bilo je snažnog etatističkog uticaja države koja se mešala i uplitala u osnivanje i razvoj preduzeća, a koji je period posebno značajan od momenta donošenja Osnovnog zakona o državnim privrednim preduzećima ("Službeni list FNRJ", br. 62/46. ) sa strogo centralističkim upravljanjem privredom i tzv. AOR-om (administrativno-operativnim rukovođenjem) državnih preduzeća od strane državnih organa. Tako su u ovom periodu, državni organi odlučivali o osnivanju, delatnosti, planu preduzeća, raspodeli sirovina i finalnih proizvoda, platama zaposlenih i dr. Čak i na planu ugovornog prava - zaključivanja ugovora u privredi, državni organi su posebnim Pravilnikom (iz 1947. godine) određivali sve važnije elemente ugovora i na taj način ovakvi ugovori u oblasti privrednog prava bili su više u funkciji izvršenja državnog plana, a manje akt autonomije volje ugovornih strana.

Sa uvođenjem samoupravljanja u naš privredni sistem - posebno Osnovnim Zakonom o upravljanju državnim privrednim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva ("Službeni list FNRJ", br. 43/1950. ) i Ustavnog Zakona o osnovama društvenog i političkog uređenja FNRJ i saveznim organima vlasti ("Službeni list FNRJ", br. 3/1953. ) iz 1953. godine, stvoreni su uslovi za dalju deetatizaciju vlasti i davanja prava radnicima na samoupravijanje, prava na samostalno donošenje privrednih planova, samostalnog, raspolaganja ostvarenim dohotkom, po izmirenju određenih finansijskih obaveza prema državi i dr.

Uticaj države na preduzeća i društva ne može se zanemariti ni posle donošenja Zakona o preduzećima iz 1988. godine, kao ni posle usvajanja novog Zakona o preduzećima iz 1996 godine.

2) Sadašnji odnos preduzeća i društvene zajednice. - Sa prestruktuiranjem privrede i preduzeća i osnivanja privrednih društava, odnosno sa stvaranjem različitih oblika svojine (i ravnopravnim statusom privatne svojine sa ostalim oblicima svojine) i razvojem stranih ulaganja u našu privredu se kvalitativno i kvantitativno menjaju odnosi od samoupravljanja i udruženog rada, ka vlasništvu i upravljanju - po osnovu uloženog kapitala odnosno svojine, menja se i odnos preduzeća i društava i njihov odnos prema državi, upravnim i drugim organima. Država se više meša i upliće tamo gde postoji javno preduzeće koje posluje u opštedruštvenom interesu (elektrorivreda, saobraćaj, javne komunalne delatnosti, energetika i sl.), pogotovu, kada se radi o razvoju i delatnosti preduzeća, a manje ili skoro nimalo, ne meša i upliće, kad se tiče razvoja i delatnosti privrednih preduzeća i društava. Međutim, ova privredna preduzeća posebno su kontrolisana od strane države, kad se radi recimo, o ispunjenju poreskih, fiskalnih i drugih obaveza ovih preduzeća prema državi i njenim upravnim organima. I tu postoji poseban odnos preduzeća i društva prema upravnim organima, a tiče se striktne primene zakona.

3) Vrste kontrole nad preduzećem. - Kod javnih preduzeća, kod kojih postoji društvena ili državna svojina, odnosno gde postoji njihov većinski kapital je interes države da oni funkcionišu u skladu sa propisima i egzaktno izvršavaju svoju funkciju, jer njihov neadekvatan rad može da izazove velike probleme (snabdevanje elektroenergijom, gasom, prevoz putnika i dr. ) - jer se vrlo često radi o vitalnim funkcijama važnim za život mesta, naselja i sl. Znači, preduzeće, a posebno javna preduzeća sa društvenom ili državnom svojinom - kapitalom su često kontrolisana. Ona sa državnom ili društvenom svojinom, kontrolisana su ne samo interno od strane kontrole koje su organizovane u preduzeću, nego i eksterno od strane državnih organa, inspekcijskih službi, finansijske policije i sl. I privatna preduzeća imaju ovakve interne kontrole (od vlasnika) i eksterne kontrole od strane inspekcija, državnih organa i sl. posebno na planu dosledne primene propisa. Stoga sa pravom, Ginter Pinter u članku "Kontrola nad javnim preduzećima" ističe, da". ..sva preduzeća zahtevaju kontrolu i bivaju kontrolisana..."

730 Časopis "Pravni život", Beograd, br. 1-2/91, str. 217.

I jedna i druga kontrola - interna i eksterna, obavljaju se u cilju utvrđivanja zakonitog rada preduzeća, odnosno da li u svom radu preduzeće se pridržava zakonskih i podzakonskih propisa. Ovo je u suštini i najčešći vid kontrole nad radom preduzeća. Tu je i odnos preduzeća i društvene zajednice, odnosno u ovom slučaju države i njenih nadzornih, kontrolnih i upravnih organa na svim nivoima (od saveznih do opštinskih) u suštini i najizraženiji. Može se dogoditi, pogotovu kod javnih preduzeća i kontrola celishodnosti, da li je ekonomično i celishodno da se pored niza nekih drugih preduzeća osniva u toj grani i javno preduzeće.

731 Stanković dr M, op. cit, str. 91.

4) Nadzor (kontrola) zakonitosti rada preduzeća. - Trebalo bi istaći, da se i u ostalim oblicima svojine (privatnoj, mešovitoj, zadružnoj i dr.), a ne samo u društvenoj, odnosno državnoj svojini, takođe i u punoj meri, obavlja od strane države i njenih upravnih organa, nadzor – kontrola.

732 Termin nadzor i kontrola mada se često mogu smatrati sinonimom, pa čak i u okviru ovog našeg izlaganja, smatramo da istaknemo da je daleko adekvatniji termin nadzor (koji je po obimu širi i sveobuhvatniji), nego termin kontrola (koji je uži i specifičniji).

Nadzor nad radom preduzeća u pogledu zakonitosti rada preduzeća, obuhvata ne samo kontrolu - direktnu, aktivnu i neposrednu, koju mogu od strane državnih organa da izvrše inspekcijske službe državnih organa, nego i posredni indirektni nadzor (kontrolu) sa svim drugim radnjama koji je po pravilu stalan (kontinuiran) - od strane državnih-upravnih organa i inspekcijskih službi praćenja celokupne delatnosti, rada i razvoja preduzeća  - da li je ona u skladu sa zakonom.

Kontrola nad radom preduzeća i dosledna primene principa zakonitosti, svakako se može shvatiti i uže, tj. kao određene aktivnosti i neposredne radnje koje vrše upravni organi i inspekcijska služba pri radu preduzeća. Kontrola nad radom preduzeća se najčešće obavlja ad hoc (povremeno), dok je nadzor permanentan (kontinuiran) kroz duži vremenski period, posebno nad zakonitošću rada preduzeća, odnosno na doslednoj primeni propisa i principa zakonitosti, u svom radu od strane preduzeća. Ta kontrola i nadzor nad zakonitošću rada, obavlja se i u bilo kojoj organizacionoj formi privrednog subjekta. To znači, da se ona odnosi i na rad preduzeća, kao i na rad privrednih društava i preduzetnika. Država i njeni upravni organi (od saveznih do opštinskih) ne mogu ni u jednoj sferi privrednog života tolerisati nezakonitosti - "izigravanje propisa" - na pr. u cilju evazije poreza, neurednog i nezakonitog vođenja svoje poslovne dokumentacije i poslovnih knjiga o radu, sve u cilju određenih zloupotreba prava, neopravdanog bogaćenja i dr.

Zakonitost u radu, dosledna primena propisa je jedno od osnovnih principa i načela kojih se u svome radu moraju pridržavati sva preduzeća i društva, u našoj privredi, bez obzira sa kojim oblicima vlasništva raspolažu. Kontrola u pogledu primene zakona i podzakonskih propisa koju obavljaju u ime države, upravni organi kao izvršni organi nad radom preduzeća i društava, je od vitalnog značaja kako za delatnost i razvoj preduzeća, tako i za zaposlene, a i vlasnike u preduzeću, tako i za komitente sa kojima ova preduzeća se pojavljuju u poslovnom prometu, zaključujući niz ugovora u prometu robe i usluga.

Zbog iznetog, a i zbog adekvatnog funkcionisanja države i prava, određenog reda u poslovnom prometu i funkcionisanju preduzeća u našem privrednom sistemu i pravnom poretku, ne može se od društvene zajednice - države, tolerisati nezakoniti rad preduzeća i društava (sa bilo kojim od oblika vlasništva i bilo u kojoj organizacionoj formi).

Nadzor (kontrolu) nad zakonitošću rada preduzeća, posebno imaju direktor i organi upravljanja u preduzećima i društvima, nadležni upravni organi u ime države, kao njeni izvršni organi i sudovi.

Tako se u Zakonu o preduzećima  predviđa da je direktor preduzeća odgovoran za zakonitost rada u svom preduzeću.

733 Član 63. st. 1. tač. 3. ovog Zakona.

I Zakon o javnim preduzećima Republike Srbije predviđa da direktor javnog preduzeća između ostalog donosi odluke i odgovara za zakonitost rada javnog preduzeća.

734 "Službeni glasnik Republike Srbije", br. 6/90 i član 30. st. 3. ovog Zakona.

Takođe, i posebnim republičkim Zakonom o radio-televiziji Srbije je predviđeno da direktor obezbeđuje zakonitost rada i poslovanja preduzeća.

735 "Službeni glasnik Republike Srbije", br. 48/91. i član 25. st. 2. ovog Zakona.
Određene ingerencije nad zakonitošću rada preduzeća ima i jedinica lokalne samouprave. Tako, Skupština opštine na osnovu saveznog Ustava, razmatra pitanja zakonitosti i vrši društveni nadzor.

736 Član 143. saveznog Ustava.

Ona obustavlja one nezakonite opšte akte ili njihove pojedine delve, ukoliko su isti u suprotnosti sa zakonom.

5) Zakon o preduzećima i obaveze preduzeća i društava, prema državi i njenim organima. - Zakon o preduzećima  još u zajedničkim odredbama  predviđa da je preduzeće dužno, između ostalog, da posluje u skladu sa zakonom, a da kontrolu zakonitosti osnivanja i poslovanja preduzeća obavljaju nadležni organi.

737 "Službeni list SRJ", br. 29/96.

738 Član 15. ovog zakona.

Tu se pre svega moraju imati u vidu mnogi upravni, nadzorni, kontrolni i inspekcijski organi.

Posebno je naglašena ingerencija države, odnosno organa lokalne samouprave kada se radi o delatnosti javnih preduzeća. Tako se Zakonom o preduzećima 739 predviđa da se osnivanje i poslovanje javnih preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave ili drugi oblici preduzeća, odnosno preduzetnik, obavlja se u skladu sa Zakonom o preduzećima i zakonom kojim se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa.

739 Član 401. ovog zakona.

Sa usvajanjem Zakona o preduzećima iz 1996. godine, trebalo bi očekivati da će se odnos preduzeća i društava, sa državom i njenim, pre svega upravnim i drugim organima, sve više razvijati i biti na nivou civilizacijskih odnosa koji postoje u razvijenim savremenim državama. Pluralizam vlasničkih odnosa i organizacionih formi u preduzećima ne znači, nepoverenje države i njenih organa i otvorene sumnje u zakonitost poslovanja, pogotovu, ako se radi o preduzećima u privatnoj svojini. U početku razvoja privatnog vlasništva i preduzetništva pogotovu, u privredama Istočne Evrope, kao i u našoj zemlji, koje su u tranziciji, sigurno je da će u prvoj etapi toga razvoja biti većeg nadzora i kontrole države i njenih organa nad radom preduzeća i društava. Međutim, sa razvojem vlasničkih odnosa u preduzećima, taj će se odnos sve više razvijati u smislu da će to biti odnos koordinacije između preduzeća i društva i organa uprave, kao izvršnih organa, uz puno poštovanje zakona i podzakonskih propisa. To će biti vremenom odnos poverenja, uz uzajamno poštovanje, ali uz strogu obavezu poštovanja zakona i izvršenja zakonskih obaveza i ostvarivanja zakonskih prava od strane svih subjekata.

Odnos preduzeća i društava i države, posebno državnih i njenih upravnih organa je trajan odnos koji će uvek biti prisutan. Stvara će se svest o obaveznosti izvršenja zakonskih obaveza od strane privrednih subjekata - preduzeća i društava, a sve manje da se u radu ovih subjekata nešto izbegava i "izigravaju" zakonske norme. Tada će i stepen kontrole i nadzora upravnih organa nad radom preduzeća i društava biti povremen, jer će između njih, vladati odnos poverenja. Sve će manje biti privrednih subjekata koji će u perspektivi želeti da izbegava pri radu primenu zakonskih normi, ne samo zbog primene sankcija, nego i iz razloga lojalnosti prema državi i njenim organima.

6) Neki elementi odnosa društvene zajednice, države i njenih organa prema preduzeću i društvima. - Odnos društvene zajednice prema preduzeću, može se posmatrati sa više aspekata. Tako društvena zajednica ima određene ingerencije prema preduzeću još u fazi osnivanja preduzeća ili njegovog transformisanja, zatim, posebno u vreme delatnosti odnosno rada i razvoja preduzeća, kao i u vreme prestanka preduzeća .
a) Odnos društvene zajednice - države i njenih organa u fazi osnivanja preduzeća i društava. - U pravnoj teoriji postoje tri sistema o odnosu društvene zajednice prema osnivanju preduzeća, a to su: a) sistem osnivanja preduzeća i društava, shodno zakonu i upravnim aktima, b) sistem dozvole (normativni sistem) i c) sistem koncesija (odobrenja).

740 Jovanović dr V, Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzećima, Beograd, 1990, str. 15.

Prvi sistem osnivanja preduzeća je posebno bio karakterističan u administrativno operativnom rukovođenju privredom kada je država imala ingerencije i u rukovođenju privredom. Mada se ovaj sistem može sresti i kasnije kada je država odlučivala o osnivanju nekih preduzeća koja su od vitalnog interesa za državu (na primer, osnivanje preduzeća radi izgradnje hidrocentrale Đerdap i sl.).

Kod sistema dozvole ili normativnog sistema, pored toga što je zakonom određeno koja lica i pod kojim uslovima, mogu da obavljaju neku delatnost, još je potrebno da državni organi izdaju dozvolu za obavljanje delatnosti.

Kod sistema koncesije ili odobrenja, novoizmenjenim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stranim ulaganjima članovima 20a. do 20ž, u poglavlju Va, posebno se regulišu koncesije stranim licima.

741 "Službeni list SRJ", br. 29/96

Tako se predviđa da strano lice, može dobiti koncesiju u trajanju do 30 godina, s tim što u rok trajanja koncesije ne uračunava se vreme koje je neophodno za obavljanje pripremnih radnji na određenom objektu. Tako se stranom licu može odobriti da izgradi, upravlja i transferiše određeni objekat, postojenje, pogon ili objekte infrastrukture i komunikacija (B. O. T. -Build, Operate and Transfer), pod uslovima utvrđenim odobrenjem, u trajanju do 30 godina. Sa istekom napred navedenog roka, odnosno ugovorenog roka, objekat, postrojenje ili pogon postaje državna svojina i predaje se na upravljanje državnom organu, odnosno organizaciji. Koncesiju daje nadležni državni organ, u skladu sa zakonom, a o istoj se zaključuje poseban ugovor o koncesiji.

742 Član 20đ. Zakona o izmenama Zakona o stranim ulaganjima predviđa da isti ugovor po koncesiji mora da sadrži sledeće odredbe: o ugovornim stranama, predmetu koncesije, vremenu trajanja i pripremnim radnjama, vremenu trajanja koncesije, načinu i rokovima obezbeđivanja sredstava za finansiranje, uslovima korišćenja, naknadi za korišćenje, pravima i obavezama u pogledu preduzimanja mera, obezbeđivanja opšte sigurnosti i zaštiti životne sredine, uslovima raskida ugovora, načinu rešavanja sporova i druge odredbe o kojima se sporazumeju ugovorne strane. 

Ovim se Zakonom o stranim ulaganjima 743 predviđa da je strano lice dužno da pribavi odobrenje nadležnog Saveznog ministarstva za spoljnu trgovinu za učešće u osnivanju preduzeća, pri osnivanju ili kupovini preduzeća ili dela preduzeća (filijale) kojom stiče pravo većinskog učešća upravljanju preduzećem, kao i pri osnivanju preduzeća u određenim oblastima sa domaćim licima (koje su taksativno navedene u članu 7. Zakona o stranim ulaganjima), odnosno povećanja uloga u preduzećima u takvim oblastima, odnosno delatnostima.

743 Član 21. ovog Zakona.

U postupku odobravanja, savezni organ nadležan za ulaganja (po osnovu člana 7. Zakona o stranim ulaganjima), naročito ceni kvalitet, vrstu i obim stranog ulaganja.

Na kraju ovog izlaganja o odnosima društvene zajednice i preduzeća i društava, u fazi osnivanja preduzeća i društava, pored napred navedena tri sistema pri osnivanju preduzeća, koja su u teoriji prava poznata, dodali bi samo i četvrti a koji bi bio "sistem zabrane" osnivanja preduzeća. Mada je sa najnovijom revizijom zakona iz oblasti privrednog sistema, zauzet princip -"sve je dozvoljeno što nije izričito zabranjeno" ipak takvih zabrana ili delimičnih zabrana u našem pozitivnom pravu postoji. Tako na primer: Zakonu o ličnom radu Srbije su bile navedene taksativno određene zabrane ili delimične zabrane gde građani nisu mogli u određenim delatnostima osnivati radnje ili preduzeća.

744 "Službeni glasnik Srbije", br. 54/89. - u članovima 32. i 33.

Stranom licu se na teritoriji Jugoslavije zabranjuje da ono samo ili sa drugim stranim licem, shodno navedenom Zakonu o stranim ulaganjima, osniva preduzeća u oblasti proizvodnje i prometa oružja, javnog informisanja, sistema veza (telekomunikacioni objekti međunarodnog i magistralnog značaja, mreže sa integrisanim uslugama i satelitske telekomunikacije), ako se time narušava jedinstvo sistema, niti na području koje je po odredbama saveznog zakona određeno kao zabranjena zona. Na ovaj način se zabranjuje osnivanje preduzeća u navedenim oblastima, samostalno ili u saradnji sa drugim stranim licem, dok je takva mogućnost data ako on to čini sa domaćim lice

745 Član 8. st. 1. Zakona o stranim ulaganjima.

b) Odnos društvene zajednice - države, pri svojinskoj transformaciji preduzeća
Odnos društvene zajednice pri transformisanju preduzeća, posebno je istaknuta u Zakonu o osnovama promene vlasništva društvenog kapitala,746 gde je članom 4. istog Zakona predviđena kontrola procene kapitala koju vrši ovlašćeni procenjivač. 746 "Službeni list SRJ", br. 29/96
Odnos društvene zajednice, takođe, dolazi do izražaja i u fazi transformisanja društvenog preduzeća u mešovite oblike svojine i društva. Tako se u posebnom Zakonu o privatizaciji predviđa da se svojinska transformacija preduzeća, obavlja uz učešće posebne organizacije - Agencije za privatizaciju, koja ima posebnu ulogu pri kontroli procene vrednosti kapitala, načina i postupka svojinske transformacije.

747 "Službenik glasnik Srbije", br. 38/2001.

c) Odnos društvene zajednice - države i njenih organa u vreme razvoja, delatnosti preduzeća. - Društvena zajednica, odnosno država i njeni organi, posebno upravni, imaju određena ovlašćenja kada se radi i o delatnosti, odnosno razvoju preduzeća. Ovo pogotovu dolazi do izražaja kada se radi o delatnosti - razvoju javnih preduzeća. Tako se već u citiranom Zakonu o preduzećima predviđa da se osnivanje i poslovanje javnih preduzeća obavlja, u skladu sa Zakonom o preduzećima i zakonom kojim se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa.

748 Član 401 st. 3

Takođe, Zakon o preduzećima  predviđa da preduzeće može obavljati delatnosti kad ispuni propisane uslove za obavljanje tih delatnosti.

749 Članu 16. ovog Zakona.

Ono može kao delatnost obavljati sve poslove, sem poslova koji se po saveznom zakonu ne mogu obavljati kao delatnost preduzeća. Određene delatnosti koje su predviđene saveznim zakonom, mogu se obavljati samo uz dozvolu nadležnog organa. Pored toga, određene delatnosti mogu obavljati samo pojedini oblici preduzeća, kad je to određeno saveznim zakonom. Ovlašćenja države, odnosno jedinica lokalne samouprave u obavljanju delatnosti od opšteg interesa uređuje se zakonom, odnosno odlukom donetom na osnovu zakona ili ugovorom o koncesiji.

750 Član 17. Zakona o preduzećima

Shodno Zakonu o preduzećima, preduzeće može da otpočne obavljanje delatnosti kao i da menja uslove obavljanja, kad nadležni organ (državni organ, odnosno organ lokalne samouprave) donese rešenje da su ispunjeni uslovi u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i da su ispunjeni drugi uslovi propisani u skladu sa zakonom.

751 Član 18. Zakona o preduzećima

U Zakonu o javnim preduzećima Srbije, predviđeno je da javnim preduzećima koja se osnivaju i posluju isključivo sredstvima u državnoj svojini, upravlja država u skladu sa zakonom.

752 "Službeni glasnik Srbije" br. 6/1990. – čl. 6 i 22.

U javnim preduzećima i preduzećima sa drugim oblicima svojine, država obezbeduje zaštitu javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom.

Takode se predviđa, da radi obezbedenja zaštite javnog - opšteg interesa, državni organ, koji je određen aktom o osnivanju, daje saglasnost na statut javnog preduzeća, na izbor direktora i na statusne promene, povećanje i smanjenje glavnice, kao i na kriterijume za raspodelu dobiti.

d)Odnos društvene zajednice - države i njenih organa, u vreme prestanka preduzeća i društava. - Društvena zajednica - država i posebno njeni upravni organi imaju niz ingerencija i u vezi prestanka preduzeća, kod stečaja i likvidacije, odnosno mera za sprečavanje prestanka preduzeća (sanacija), kao i prinudnog poravnanja. Mada poseban Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji,  ne ustanovljava institut sanacije preduzeća koji je u našem privrednom pravu bio poznat ranije, po Zakonu o sanaciji i prestanku organizacija udruženog rada, ipak se o ovom institutu može govoriti i danas, jer je isti uveden u Zakon o finansijskom poslovanju,  kao i u Zakon o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka i drugih finansijskih organizacija.  

753 "Službeni list SFRJ", br. 84/89

754 "Službeni list SFRJ", br. 41/84, izvorni tekst.

755 "Službeni list SFRJ", br. 10/89 i 35/89.

756 "Službeni list SFR]", br. 84/89.

Ovde se ovaj institut sanacije, više postavlja kao institut finansijske sanacije gde društvena zajednica ima opravdan interes za saniranjem finansijskih gubitaka preduzeća ili banke i gde poverioci mogu da se odreknu svojih dospelih potraživanja.

U svim tim merama prestanka preduzeća, bilo da se radi o stečaju ili likvidaciji koji sprovodi sud - ovaj državni organ, ima niz ovlašćenja u cilju sprovođenja normi zakona, posebno Zakona o preduzećima i Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Mada se radi o merama prestanka preduzeća, kao pravnog subjekta koji su vrlo bolne za zaposlene u takvim preduzećima, sud - kao državni organ nastoji da striktno primeni Zakon, odnosno da ispoštuje norme stečajnog i likvidacionog postupka, koji predviđa Zakon, kako bi takva preduzeća, koja su trajnije insolventna, gde poverioci nisu namireni, prestala da postaje.

e) Vrste odnosa društvene zajednice, države i njenih organa prema preduzeću i društvu. - Odnos države, društvene zajednice, prema preduzeću može da bude videli smo shodno cilju, trojak - pri osnivanju preduzeća, pri delatnosti i pri prestanku preduzeća.

S druge strane, ovaj odnos može biti višestruk, zavisno od kriterijuma analiziranja. Tako se ovaj odnos može posmatrati i sa više aspekata. Tako na primer, shodno kriterijumima vremena, ovaj odnos može biti: trenutan i trajan (konstantan), kad upravni organ države ili neki drugi kontrolni, nadzorni i inspekcijski organ, vrši trenutnu kontrolu poslovanja preduzeća i društva ili trajnu (konstantnu) kontrolu preduzeća i društva. Shodno mestu, ovaj odnos, a posebno nadzor države nad radom preduzeća se može posmatrati kao interni i eksterni. Interni, u samom preduzeću i društvu, a spoljni( eksterni) i izvan preduzeća kroz njegove odnose sa privrednim subjektima, bankama organima uprave i sl. Tako na primer, oblik interne kontrole je bila nekada i samoupravna radnička kontrola u preduzeću koja je dosledno, po zakonu štitila društvenu svojinu i prava radnika.

Shodno obimu i kvalitetu, ovaj se odnos može posmatrati, kao odnos zakonitosti i celishodnosti. Tako se državni, odnosno upravni organ ili neki drugi kontrolni, nadzorni i inspekcijski organ, u određenim slučajevima upušta samo na primenu i poštovanje zakona od strane preduzeća, a drugom slučaju, ne samo na primenu zakontisti nego i celishodnosti određenih odluka, a posebno onih koje se tiču osnivanja nekih preduzeća koja su od opšteg interesa.

Kod osnivanja društva, postoji više sistema:normativni i sistem dozvola, često kombinovan koncesijskim sistemom. Po normativnom sistemu, se utvrđuje da li je poštovan zakon pri osnivanju društva, tako da registarski organ samo utvrđuje da li je poštovan ovaj uslov (obezbedenje zakonskog minimuma kapitala, glavnice i poštovanje procedure pri osnivanju).

Sistem dozvola, koji je često kombinovan sa koncesijskim sistemom, postavlja niz zahteva i formalnosti za osnivanje akcionarskog društva, uključujući i dobijanje dozvole od strane nadležnog državnog organa. U našem sistemu je dominantan normativan sistem, a da se pri osnivanju društva, izuzetno, može pojaviti i sistem dozvola.

Vrste odnosa preduzeća i društvene zajednice u odnosu na momenat (trenutak) tih odnosa a posebno kad se radi o merama nadzora nad radom preduzeća od strane države, odnosno njenih organa, može biti preventivan i posterioran (naknadan). Tako na primer, niz pregleda (kontrola) u poslovanju preduzeća od strane nadležnih organa, može iz preventivnih razloga, sprečavanja nezakonitosti u radu, kao i one naknadne - provere određenih izvršnih radnji od strane preduzeća da li su iste radnje učinjene u skladu sa zakonom, da li su preduzeća i društva poštovala zakon.

Na osnovu napred iznetog, može se zaključiti da iako postoji princip samostalnosti pri osnivanju i radu preduzeća i društava, ipak se može konstatovati da ova samostalnost nije apsolutna, nego vrlo često je više ili manje ograničena. Tako, da su ovlašćenja društvenih zajednica, države i njenih organa, a posebno upravnih organa, vrlo prisutna u odnosima društvene zajednice i preduzeća, odnosno društava. U isto vreme, dakle, postoje i značajne obaveze preduzeća i društava prema - društvenoj zajednici, državi, kako pri osnivanju preduzeća i društava, tako i pri njihovom razvoju i obavljanju svoje delatnosti, tako i pri prestanku.

Preduzeća i društva, kao pravna lica su sastavni deo privrede jedne države i oni kao takvi moraju poštovati zakone i propise koji se odnose na njih - kako pri osnivanju, tako i pri obavljanju svoje delatnosti, a i pri prestanku rada istih. Princip, zakonitosti je jedan od stožernih principa pri razvoju svake privrede, pa i naše, a u isto vreme i rada upravnih i drugih organa, pri kontrolisanju adekvatnog sprovodenja odnosno izvršavanja zakona od strane preduzeća i društava, kao osnovnih privrednih subjekata naše privrede. Poštovanje ovog načela od svih privrednih subjekata, kontrola njihovog rada u skladu sa zakonskim propisima, je jedno od osnovnih pri kontroli odnosno sprovodenju mera nadzora od strane državnih, upravnih i drugih organa nad radom preduzeća i društava. Posebno je izražena mera nadzora od strane države nad radom javnih preduzeća, koja obavljaju funkciju od opšteg interesa.

Ovaj odnos preduzeća, društava i države i njenih organa uprave, kao i drugih kontrolnih, inspekcijskih i nadzornih organa, ne može biti ni u budućnosti na štetu zakona, ali ni na štetu privrednih subjekata. Ovi organi uprave, kao i drugi organi moraju se starati da se striktno primenjuju zakoni, ali ne smeju u tom odnosu šikanirati privredne subjekte, nepotrebnim radnjama i neekonomičnim postupcima, sporim donošenjem odluka. Dakle, organi uprave se ne smeju birokratski ponašati u odnosu na privredne subjekte, kao stranke u određenim postupcima.

757 Detaljnije u članku prof. Stanković M, Neki pravni aspekti odnosa preduzeća-društva i uprave, "Pravo - teorija i praksa", Novi Sad, br. 1-2/96, str. 63-73.

Smatramo, da će se odnos preduzeća i društva, odnosno države i njenih, pre svega upravnih organa, u perspektivi sve više razvijati u smislu izgradnje poverenja i uzajamnog poštovanja i potpune saglasnosti o potrebi efikasnog nadzora i kontrole, pre svega, radi dosledne primene zakona i podzakonskih propisa, kako bi se obezbedilo ispunjenje svih obaveza prema društveno-političkoj zajednici, odnosno državi od strane svih privrednih subjekata, u bilo kojem obliku svojine (privatna, mešovita, društvena, državna) koji posluju na otvorenom jugoslovenskom tržištu i u bilo kojoj organizacionoj formi (preduzeća ili društva).