PREDMET 
POSLOVNO PRAVO

LEKCIJA 30


7. UGOVOR O USKLADIŠTENJU ROBE

1. Pojam ugovora, vrste ugovora i zaključenje ugovora
1)Pojam ugovora.
- Ugovorom o uskladištenju robe, koji se smatra ugovorom o trgovinskim uslugama, podrazumeva se takav ugovor po kojem se skladištar obavezuje da primi i čuva određenu robu i da preduzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog očuvanja u određenom stanju i da je na zahtevostavioca (ostavodavca) ili drugog ovlašćenog lica preda, a ostavodavac (ostavilac) se obavezuje da za to plati određenu naknadu skladištaru. Ovakvu definiciju ugovora o uskladištenju dao je Zakon o obligacionim odnosima.

1216 Član 730. st. 1. ovog Zakona.

Članom 33. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju predviđeno je da preduzeće i drugo pravno lice koje je upisano u sudski registar za pružanje lučkih usluga, pored niza poslova, kao što su usluge u vezi prihvatanje i otpremanje brodova i putnika, čuvanje brodova i tereta, snabdevanja stranih transportnih sredstava i dr. predvideni su i poslovi pretovara i uskladištenja robe. Ovakve usluge uskladištenja robe po ovom Zakonu mogu se pružati i u železničkim stanicama, ostalim mestima međunarodnog saobraćaja, kao i u drugim javnim skladištima. Pod uslugama uskladištenja robe, podrazumevaju se naročito: prihvatanje, čuvanje i sortiranje robe, izdavanje skladišnica i drugi poslovi u vezi sa robom, po nalogu stranog lica.

Ugovor o uskladištenju robe nastao je i razvio se iz ugovora o ostavi, ali je sa svojim razvojem isti ugovor dobio osobine i drugih ugovora, kao na primer, elemente ugovora o delu, ugovora o mandatu i dr., tako da danas predstavlja prilično kompleksan ugovor.

2) Vrste skladišta. - U našoj zemlji poslovima skladištenja robe bave se profesionalizovana pravna lica - privredni subjekti koji pružaju profesionalne usluge skladištenja robe kao što su: javna skladišta, carinska skladišta, konsignaciona skladišta, carinska smestišta, slobodne (carinske) zone, slobodne carinske prodavnice i dr.

-Javna skladišta. - Pod javnim skladištima se podrazumevaju takve skladišne organizacije i pravna lica koja profesionalno obavljaju ovu delatnost i primaju robu na čuvanje svih deponenata i bez obzira na vrstu robe, sem u slučaju kada je skladište specijalizovano samo za određene vrste robe. Prilikom prijema robe na čuvanje, javno skladište ima obavezu da deponentu izda posebnu ispravu o uskladištenju robe tzv. skladišnicu, skladišni list. Dakle, osnovna delatnost javnih skladišta je smeštanje i čuvanje deponentovih roba za njegov račun a uz određenu naknadu. Ona mogu da obavljaju i druge sporedne usluge, kao što su zaključenje ugovora o prevozu uskladištene robe, zaključenje ugovora o osiguranju, obavljanju carinskih i drugih formalnosti sa robom, sanitarnih formalnosti i dr. Njima je zabranjeno da zaključuju ugovore o kupovini i prodaji robe, bilo za svoj račun ili za račun svoga komitenta, sem kad postoji potreba iz određenih razloga prodaje robe koja je prispela pokvarena u skladište ili robe, koja je u fazi kvarenja.

-Carinsko skladište. - U skladu sa članom 103. Carinskog zakona i posebnog podzakonskog propisa, carinsko skladište gde se roba može smeštati, predstavlja zatvorenu prostoriju ili ograđeni pokriveni prostor koji je namenjen za smeštaj carinske robe i kojima upravlja preduzeće i drugo pravno lice čiji je predmet poslovanja skladištenje robe.

1217 Uredba o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinmski nadzor- "Sl. list SR]" br. 48/92

U ova carinska skladišta može se smeštati uvozna neocarinjena roba, domaća roba, domaća roba ocarinjena za izvoz i roba koja se provozi. Za otvaranje carinskog skladišta potrebno je odobrenje nadležne carinarnice.

1218 Ovo je bliže predviđeno čl. 6. st. 3. Uredbe o carinskom nadzoru i postupku carinjenja robe smeštene pod carinski nadzor-Službeni list SRJ, br. 48/92.

Dakle, roba koja je smeštena u carinsko skladište je pod carinskim nadzorom.

1219 Detaljnije o carinskom nadzoru u carinskom skladištu, u knjizi Stanković dr M, Carinsko-procesni postupak, Beograd,    1987, str. 210-112.

-Carinsko smestište. - Carinsko smestište je zatvorena prostorija ili ogradeni pokriveni ili nepokriveni prostor koji preduzeću ili drugom pravnom licu služi za privremeni smeštaj njegove uvozne neocarinjene robe.

1220 Član 15. citirane Uredbe.

Osnovna razlika između carinskog smestišta i carinskog skladišta je u tome što se u carinsko smestište smešta roba vlasnika carinskog smestišta, dok se u carinsko skladište smešta roba svih komintenata. Postoje i druge razlike, koje u ovom momentu, za naše razmatranje nisu od značaja.

1221 O njima detaljnije u knjizi Stanković dr M, op. cit. ,str. 212-213.

-Konsignaciono skladište. - Konsignaciono skladište je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor koje otvara preduzeće i drugo pravno lice registrovano za spoljnotrgovinski promet radi smeštaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima je zaključilo ugovor o konsignacionoj prodaji te robe na domaćem tržištu, uz prodaju za devize i uz plaćanje carine i drugih dažbina u dinarskom iznosu. Konsignaciono skladište podrazumeva postojanje ugovora o zastupanju strane firme kojim su precizirani odnosi između inostrane firme (komitenta) i domaće firme (komisionara). Roba koja je smeštena na konsignaciono skladište je pod carinskim nadzorom i ona je vlasništvo strane firme, a carinski nadzor nad tom robom sprovode, na određeni način, i domaća firma-zastupnik inostrane firme, držalac konsignacionskog skladišta i nadležan carinski organ. Obaveza plaćanja carine za ovu robu nastaje u trenutku i po propisima kada roba napušta konsignaciono skladište i dolazi u slobodan promet.

1222 Detaljnije o konsignacionim skladištima u knjizi Stanković dr M, ibid., str. 214-233.

-Specijalizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje. - U skladu sa članom 104. Carinskog zakona, mogu se u lukama, odnosno pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj i u nautičko-turističkim centrima i marinama u kojima je organizovana carinska kontrola, otvarati i specilaizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje u cilju snabdevanja stranih i domaćih plovnih objekata i vazduhoplova. lova je roba pod posebnim merama carinskog nadzora o kojoj držalac skladišta vodi posebnu evidenciju.

-Slobodne carinske prodavnice. - Shodno članu 104. st. 3. Carinskog zakona, slobodne carinske prodavnice mogu se otvarati na vazduhoplovnim pristaništima, lukama i pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj u kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola i na graničnim drumskim prelazima, za prodaju robe putnicima koji odlaze u inostranstvo, putnicima koji dolaze u Jugoslaviju, kao i putnicima koji su u tranzitu, preko carinskog poručja Jugoslavije. U slobodnim carinskim prodavnicima, putnicima koji odlaze u inostranstvo i putnicima koji su u tranzitu roba se prodaje posle carinske kontrole, a putnicima koji dolaze iz inostranstva, pre carinske kontrole. Slobodne carinske prodavnice snabdevaju se stranom robom iz konsignacionih skladišta i centrainih skladišta.

-Slobodne i carinske zone. - Donošenjem važećeg Carinskog zakona i posebnih Zakona o slobodnim zonama, teorijski i praktično su razdvojeni institut slobodnih zona od carinskih zona. To je praktično učinjeno, još i ranije, kada su doneta 1985. godine dva odvojena zakona - Zakon o carinskim zonama i Zakon o posebnim uslovima obavljanja spoljnotrgovinskog prometa u carinskim zonama.

1223 Službeni list SFRJ, br. 58/85

1224 Službeni list SFRJ, br. 59/85.

Praktično od tada, tj. od 1985. godine, u našoj zemlji, razdvojena su ova dva instituta -institut carinskih zona od instituta slobodnih zona. Kod nekih drugih zemalja u svetu, postoji i dalje instituti slobodnih carinskih zona, specijalnih ekonomskih zona (primer Kine), specijalnih trgovačkih zona i dr.

-Slobodna zona. - Za slobodne zone, njihov režim poslovanja, osnivanje, delatnost i prestanak zone sada se primenjuju važeći Zakon o slobodnim zonama.

1225 Službeni list SRJ, br. 81/94.

Prema ovom zakonu, slobodne zone u Jugoslaviji predstavljaju sastavni deo teritorije naše zemlje u kojima važi poseban režim poslovanja (roba je pod carinskim nadzorom) i gde se roba proizvodi za izvoz pod posebnim pogodnostima - ne plaćanja carine na opremu i repromaterijal za robu koja je uvezena u slobodnu zonu, a radi proizvodnje robe koja je namenjena izvozu. Na taj način, slobodne zone u našoj zemlji koje se otvaraju u pomorskim, vazduhoplovnim, rečnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj i na magistralnim putevima uključenim u mrežu evropskih puteva, trebale bi u perspektivi da postanu eksportne i proizvođačke slobodne zone koje bi imale za cilj da privuku što više strani kapital i strana ulaganja u njima. Na taj način, slobodne zone bi trebale u perspektivi da omoguće konkurentnost roba proizvedenim u slobodnim zonama na međunarodnim tržištima, iz razloga moderne proizvodnje, upošljavanja jeftine radne snage i pogodne geografske lociranosti jugoslovenskih zona.

Slobodne zone, pored toga što su proizvođačke, one mogu da posluže i kao skladišta carinske robe, gde će se u njima roba lagerovati, održavati i pripremati za izvoz ili za tranzit. Takvih slobodnih zona ima i u Evropi, primer slobodne zone u Lincu, gde se vrlo često lageruje prehrambena roba (na primer, roba iz Bugarske) kako bi ona bila konkurentna na zapadno-evropskom tržištu i kako bi njihovi proizvodi (na primer, živinska jaja za uskršnje praznike mogla da blagovremeno stignu na zapadnoevropska tržišta).

1226 Detaljnije o slobodnim zonama i o skladištenju robe u slobodnim zonama, videti:Stanković dr M, ibid, str. 237-259, kao i o posebnom značaju instituta slobodnih zona, u međunarodnom i privrednom pravu, bilo je više reči i u uvom udžbeniku.

-Carinske zone. - Carinska zona je deo carinskog područja Jugoslavije na kome se primenjuju posebne mere carinskog nadzora i olakšice u pogledu carinskog postupka (član 109. Carinskog zakona). Ista se otvara u pomorskoj luci, vazduhoplovnom ili rečnom pristaništu koji su otvoreni za međunarodni javni saobraćaj, kao i u robno-transportnim centrima.

Shodno članu 114. Carinskog zakona, u carinskoj zoni može da se obavlja: istovar, utovar, pretovar i uskladištenje neocarinjene robe koja se uvozi, domaće ocarinjene i neocarinjene robe namenjene izvozu i robe koja se provozi; uobičajene pripreme robe za tržište, kao što su sortiranje, merenje, pakovanje, egaliziranje, sastavljanje, rastavljanje i pravljenje uzoraka. U carinskoj zoni, može se smeštati i neocarinjena domaća roba koja je namenjena izvozu, kao i domaća roba koja treba da se kompletira za izvoz ili uskladišti radi izvoza. U carinskoj zoni nije dozvoljen promet robe na malo, ali je takav promet dozvoljen, radi snabdevanja saobraćajnih sredstava, kao i prometa na malo prehrambenih proizvoda za ugostiteljske usluge.

Lice, koje je otvorilo carinsku zonu, obavezno je da omogući efikasan carinski nadzor, vodi evidenciju o robi koja je pod carinskim režimom u carinskoj zoni.

1227 Detaljnije o carinskoj zoni - Stanković dr M, ibid, str. 237-259.

-Značaj skladišta. -Pri prometu roba, skladišta imaju posebnu ulogu. Ona doprinose smeštaju i čuvanju robe, ona često raspolažu i potrebnim uređajima koji omogućavaju i čuvanje posebnih vrsta roba koje zahtevaju i održavanje određene temperature u tzv. specijalizovanim skladištima (na primer, južno voće, banane, pomorandže i sl. koje zahtevaju određenu temperaturu). Skladišta doprinose i boljem snabdevanju i asortimanu robe na tržištu u svakoj prilici. Ona doprinose, da u lancu - od mesta isporuke do mesta opredeljenja, pored korišćenja prevoznih sredstava, da se roba, u određenim momentima, na tom putu i skladišti kako bi se sačuvala njena svojstva, količina i kvalitet. Ona su nužno potrebna, u interesu privrednih partnera.

Kada se radi u međunaromom prometu roba, postoji i posebna, kao što smo napred izneli, skladišta koja služe u cilju obezbeđenja carinskog nadzora nad carinskom robom (robom koja se uvozi, izvozi ili provozi). To su na primer: carinska skladišta, carinska smestišta, konsignaciona skladišta, slobodne carinske zone, slobodne carinske prodavnice (o kojima je bilo napred više reči).

3) Zaključenje ugovora o uskIadištenju. - Ugovor o uskladištenju spada u red neformalnih ugovora, tj. u red konsesulanih ugovora koji se zaključuju prostom saglasnošću volja ugovornih strana ostavioca (ostavodavca) i skladištara. Uzansa br. 34, Opštih uzansi za promet robom predviđa, da je ugovor o skladištenju zaključen kada skladištar primi robu i bez određenog naloga. Neki pravni pisci, smatraju da se ipak radi o formalnom ugovoru jer se isti često u praksi zaključuje na posebnim unapred odštampanim obrascima.

1228 Đurović dr R, ibid, str. 28.

Međutim, ovde je svakako nužno imati u vidu da ovako pripremljeni obrasci imaju samo snagu dokaznog sredstva i isti služe samo "ad probationem", a ne "ad solemnitatem".

1229 Antonijević dr. Z., ibid.,  str. 318

Tako je uloga izdate skladišnice slična ulozi zaključnice kod kupoprodajnog ugovora i neprenosivom tovamom listu kod pojedinih ugovora o prevozu. U nedostatku ovih dokumenata, zaključenje ugovora može se dokazivati i na drugi način, tj. svim dozvoljenim dokaznim sredstvima.

Ugovor se smatra zaključenim tek kada skladištar primi robu radi skladištenja. Na taj način, isti ugovor spada u red realnih ugovora.

Ugovor o skladištenju robe predstavlja i dvo strani teretni ugovor iz razloga što sa zaključenjem ugovora nastaju određene obaveze kako za skladištara (depozitara), tako i za ostavioca robe u skladište (deponenta). Predmet ugovora o skladištenju predstavlja smeštaj i čuvanje robe, sem čuvanja posebnih dragocenih predmeta, novca i hartija od vrednosti koji spada u poseban ugovor o depozitu, ali u bankarske poslove.

-Podizanje robe i prodaja ne podignute robe. - Ostavodavac može da podigne robu i pre ugovorenog roka, a ukoliko on to ne učini u predviđenom roku ili po isteku godine dana kad rok nije ugovoren, skladištar ima pravo da za njegov račun robu proda na javnoj prodaji. On je u obavezi da o toj nameri obavesti ostavodavca i da mu ostavi naknadni primereni rok od najmanje 8 dana da robu podigne.

2. Obaveze skladištara
Privredni subjekt koji se bavi poslovima uskladištenja robe, primaju više obaveza sa zaključenjem ovoga ugovora.

1) Objavljivanje opštih uslova poslovanja. - Skladištar je obavezan da objavi Opšte uslove o svom poslovanju i ti Opšti uslovi čine sastavni deo ugovora o uskladištenju. Isti Opšti uslovi poslovanja se donose na način propisan zakonom i statutom skladištara. Da bi ovakvi uslovi mogli da prozvode pravno dejstvo prema deponentima neophodno je da isti budu objavljeni na propisani ili uobičajeni način, tj. da budu predati deponentu prilikom zaključenja ugovora. Na taj način, Opšti uslovi poslovanja skladištara, postaju sastavni deo ugovora o uskladištenju.

2)Obaveza prijema robe na uskladištenje. - Skladištar je, zavisno od slobodnih kapaciteta, dužan da primi robu na čuvanje i skladištenje. U vezi sa ovom obavezom, javna skladišta se dele na dve podvrste: opšta javna skladišta (koja su namenjena za prijem svih vrsta roba) i specijalizovana javna skladišta (koja su namenjena za prijem određene vrste robe, kao što su: skladišta za određena tečna goriva, silosi, hladnjače i dr. ).

Pošto javna skladišta obavljaju neku vrstu javne službe, pa su sa tim faktom obavezna da zaključe i ugovor sa svakim deponentom koji im se obrati radi predaje robe.

3) Čuvanje robe. - Od skladišta se zahteva da robu čuva kao dobar privrednik, odnosno sa pojačanom pažnjom stručnjaka saglasno prirodi same robe. Ovo iz razloga što je čuvanje robe njegova osnovna i najznačajnija obaveza.

Skladištar je obavezan da obavesti deponenta za mane ili prirodna svojstva robe, za neispravnu ambalažu, zbog kojih može doći do štete na robi i to čim iste primeti. Skladištar je obavezan da robu i proda bez odlaganja i na najpogodniji način, usled kvarenja robe ili nastanka kvarenja. Inače, skladištar odgovara za štete na robi, sem kad te štete nisu nastale usled više sile, sopstvenih mana robe, pakovanja robe ili krivice deponenta. Osim toga, skladištar se oslobađa od odgovornosti kad dokaže da se šteta nije mogla otkloniti niti primetiti sa pažnjom dobrog stručnjaka. Skladište nema pravo da se u ugovoru o uskladištenju robe oslobodi od odgovornosti za čuvanje robe.

Kada dođe do štete na robi, za robu koja je smeštena u skladište, skladištar je obavezan da deponentu naknadi stvarnu, realnu štetu. Ali, kada je šteta nastala usled zle namere ili grube nepažnje skladištara, onda mora da naknadi i izgubljenu dobit deponentu, tj. svu dokazanu štetu.

Obaveza je skladištara, da po pravilu, robu svakog deponenta čuva odvojeno (sem kad se ne radi o robi koja je generički određena, tj. robi koja je određena po rodu).

4) Vođenje poslovnih knjiga. - Skladištar je obavezan da vozi tzv. skladišnu knjigu (jedan poseban oblik dnevnika) u koju se upisuju podaci o deponentu, robi koja je primljena na skladištenje, uslovima pod kojima je roba primljena na smeštaj i čuvanje, poslovima i pravnim radnjama koji su obavljeni po nalogu ostavioca, eventualnoj prodaji robe i dr. Skladištar navedene podatke upisuje hronološkim redom u skladišnu knjigu.

Pored skladišne knjige skladištar je u obavezi da vodi i matičnu knjigu skladišnica, u kojoj se nalaze kopije svih izdatih skladišnica. Ovakva obaveza postoji samo za javna skladišta i slobodna carinska skladišta koja su ovlašćena na izdavanje skladišnica.

5) Izdavanje skladišnice. - Kao što je istaknuto, javna skladišta i slobodna carinska skladišta, prilikom zaključenja ugovora o uskladištenju, dužna su da deponentu (ostaviocu, ostavodavcu) izdaju posebnu ispravu skladišnicu (o ovoj ispravi biće više reči u hartijama od vrednosti).

6) Čuvanje deponentovih interesa i izvršenje naloga deponenta. - Skladište je u obavezi da se stara o interesima deponenta. Isto je posebno dužno da se stara o obezbeđenju prava deponenta prema vozaru, špediteru i dr.

Skladište je dužno i da postupa po nalozima deponenta u vezi sa uskladištenom robom. Tu se obično zahteva da se isti nalozi daju u pismenoj formi i oni se mogu odnositi na radnje koje se u skladištu obavljaju u vezi sa uskladištenom robom, kao što su: prijem robe od vozara ili špeditera, osiguranje robe, predaja robe na prevoz, obavljanje carinskih i drugih formalnosti i dr.

7) Izdavanje robe. - Skladište je u obavezi, odnosno skladištar je dužan da na zahtev deponenta izda robu koja je kod njega uskladištena. Način izdavanja robe i rokovi mogu da budu određeni ugovorom, opštim uslovima poslovanja ili trgovinskim običajima. Po isteku rokova koji su predviđeni za čuvanje robe, skladištar je u obavezi da pozove deponenta da u primerenom roku robu podigne. Posle isteka i ovih naknadnih rokova, skladištar pod određenim uslovima može robu koja je kod njega uskladištena i prodati.

3. Obaveze ostavodavca

Ostavodavac ima dve osnovne obaveze: da isplati naknadu (proviziju) i da plati troškove za čuvanje robe, ostavoprimcu-skladištaru.

1) Isplata naknade provizije. - Ostavodavac je dužan da skladištaru isplati naknadu za čuvanje robe primljene na uskladištenje. Visina ove provizije, odnosno naknade određuje se ugovorom, opštim uslovima poslovanja ili trgovinskim običajima. Provizija se, po pravilu, plaća unazad kod preuzimanja robe iz skladišta, ali se ne isključuje mogućnost da se ugovorom predvidi i drugačije, tj. plaćanje unapred ili na neki drugačiji način.

2) Naknada troškova. - Skladište ima pravo da od ostavodavca zahteva, a što je obaveza ostavodavca da skladištaru naknadi troškove koji su bili potrebni za čuvanje robe. Takvo pravo na naknadu troškova pripada skladištaru i kad nije ugovorom predvideno. Redovni troškovi skladišta su obično uračunati u proviziju, sem kad ugovorom nije drukčije predvideno.

4. Skladišnica

Skladištar je dužan da na zahtev ostavodavca izda skladišnicu. To pravo i obavezu ima samo skladištar koji je na osnovu zakona ovlašćen za izdavanje skladišnice. Skladišnica predstavlja hartiju od vrednosti koja ima dva dela: priznanicu (koja služi kao potvrda o pravu svojine na robi smeštenoj u skladište i ista se koristi za prenos prava svojine) i založnicu ili varant koji predstavlja deo skladišnice kojom se deponovana roba može dalje zalagati radi dobijanja kredita.

1230 Više o skladišnici kao hartiji od vrednosti, biće reči u poglavlju o hartijama od vrednosti.

5. Pravo zaloge, pridržaja i prodaje robe

U cilju obezbeđenja svojih potraživanja prema deponentu, skladištar ima zakonsko pravo zaloge i pridržaja. Pravo zaloge pripada skladištaru dok se roba nalazi kod njega ili kod lica koje drži robu u ime skladišta odnosno sve do trenutka dok skladište može raspolagati robom na osnovu isprava. Skladištar gubi založno pravo kad dobrovoljno izda robu ili kad, bez opravdanih razloga, odbije da izda robu.

U pogledu prava pridržaja važe ista pravila kao i kod ostalih ugovora u privredi. Skladištar ima pravo da deponovanu robu proda u određenim situacijama i to:kad po isteku ugovorenog ili uobičajenog roka čuvanja deponent ne podigne robu, kao ni u naknadnom primerenom roku, kad je roba u kvaru a nije skladištar dobio nove naloge od deponenta ili isti nalozi nisu ni traženi jer se roba morala hitno prodati u cilju sprečavanja veće štete po deponenta, kad deponent nije izvršio svoje ugovorne obaveze prema skladištaru i kad prodaju robe zahteva imalac varanta (založnice) po pravilima koja važe za skladišnicu.

Skladištar je u obavezi da deponenta obavesti o prodaji robe, kao i da mu dostavi iznos dobijen prodajom, sa odbitkom svojih potraživanja troškova i drugih iznosa.


IMATE PITANJA?  KONSULTUJTE VIRTUELNOG KONSULTANTA

 

UDJITE U LABORATORIJU - IZVEDITE VIRTUELNI EKSPERIMENT

 

 

 

ZADACI, SEMINARSKI RADOVI,
RELEVANTNI LINKOVI,
DODATNA LITERATURA