Četrdesetdeveta lekcija: Sredstva kontrole u proizvodnji

Kontrola proizvodnje obavlja se pomoću tzv. sredstava kontrole. Sredstva kontrole sastoje se od posebnih procedura i tehnika koje pomažu menadžerima da razviju odgovarajuću strategiju kontrolisanja svih faza proizvodnje. Najpoznatija sredstva kontrole procesa proizvodnje su: (1) usmeravanje menadžmenta na rešavanje samo izuzetnih problema; (2) "breik'ivn" analiza (breakeven analysis); (3) planiranje i kontrola potrebnih sirovina i materijala; (4) kontrola kvaliteta.

1) Menadžment "izuzetnih problema" podrazumeva delovanje menadžera samo kada nastanu krupni problemi u proizvodnji, odnosno tada, kada se utvrde značajne devijacije u odnosu na plan. Na taj način menadžeri deluju samo onda kada situacija zaista zahteva njihovo znanje, stručnost i ekspertizu i drugo - ne rasipa se njihovo dragoceno vreme u rešavanju problema, koje mogu rešiti radnici ili poslovodje. Na primer, u Engleskoj je pravilo da poslovodja u direktnoj proizvodnji, bilo koje proizvodne kompanije - mora odmah da obavesti direktora fabrlke, ukoliko nedeljna cena rada premaši za više od 15% planiranu cenu.

(2) Breik'ivn analiza pokazuje kako troškovi i profit variraju u odnosu na volumen preizvodnje.

Osnovni elementi ove analize su:

Fiksni troškovi su oni treškovi koji se javljaju u organizaciji bez obzira na veličinu proizvodnje.

Varijabilni troškovi fluktuiraju u zavisnosti od veličine proizvodnje.

Ukupni troškovi su prost zbir flksnih i varijabilnih troškova.

Ukupan prihod sastoji se od novca prispelog od prodaje proizvoda.

Profit se definiše kao razlika izmedju ukupnog prihoda dospelog od prodaje proizvoda i ukupnih troškova koji su nastali tokom njihove proizvodnje, ukoliko prihod premašuje troškove.

Gubitak se definiše kao razlika izmedju ukupnih troškova proizvodnje i ukupnog prihoda dospelog od prodaje proizvoda, ukoliko troškovi premašuju prihod.

Breik'ivn tačka - tačka rentabiliteta je trenutak kada se ukupan prihod izjednači sa ukupnim troškovima, odnosno kada organizacija ostvaruje prihod koji tek pokriva troškove. U tom trenutku, kompanija niti ostvaruje profit, niti ima gubitke.

Postoje dva tipa analize rentabiliteta: (a) algebarska analiza i (b) grafička analiza.

Algebarska analiza sastoji se iz sledeće pojednostavljene formule:

TR=FT/(C-VT)

gde je

TR - tačka na kojoj proizvodnja dostiže rentabilitet;

FT - ukupni fiksni troškovi proizvodnje;

C - cena svakog pojedinačnog proizvoda koji je prodat;

VT - varijabilni troškovi vezani za proizvodnju svakog pejedinačnog proizvoda koji je prodat.

(IP-16)

lzdavač knjige bio je Megatrend, Beograd.

Cilj je bio da se knjiga kvalitetno štampa, ali da prodajna cena ne bude previsoka, kako bi se ublažio "udar" na džepove studenata i njihovih reditelja. Tako je dogovoreno da cena knjige u prodaji bude 13 dinara. U zavisnosti od ove cene, kao i od visine ukupnih troškova, trebalo je odrediti tiraž, kojim se dostiže breik'ivn tačka. I evo do čega se došlo.

TR=3500/(13-3)

TR=3500/10

TR=350

Kalkulacija je pokazala da, ukoliko troškovi i prodajna cena knjige ostanu nepromenjeni, gubitak će se iskazivati sve do prodaje 349-tog primerka knjige. Sa prodajom 350-tog primerka dostiže se tačka rentabiliteta, odnosno - nema ni profita, ni gubitka. Već 351. prodata knjiga deneće mali profIt.

Grafička analiza rentabiliteta prikazuje sve kritične tačke breik'ivn analize. Naredna slika prikazuje prethodnu priču.

Analiza rentabiliteta

Breik'ivn analiza je veoma korisno sredstvo kontrole. Zahvaljujući ovoj analizi, menadžeri mogu da shvate odnose izmedju svih kritičnih elemenata organizacije (fiksni, varijabilni i ukupni troškovi, profit i gubitak). Dobro razumevanje ove analize omogućava menadžerima da - modifikujući ove elemente - smanjuju devijacije koje nastaju (ili mogu nastati) izmedju planiranog i ostvarenog nivoa profita.

(3) Planiranje i kontrola potrebnih sirovina i materijala je treće sredstvo kontrole koje može povećati etektivnost I efikasnost proizvodnog procesa. Suština ovog sredstva kontrele je u stvaranju preciznih spiskova potrebnih kemponenti i materijala za proizvodnju svakog pojedinačnog proizvoda. To podrazumeva tačne količine svake komponente, kao i vreme kada svaka od njih treba da stigne na proizvodnu liniju. U kontroli potrebnih sirovina i materijala za proizvodnju najdalje su otišli Japanci sa tzv. kanban, odnosno džast-in-tajm (just-in-time) sistemom, kejim se - do perfekcije - usavršio sistem snabdevanja proizvodnih linija. Ovaj sistem se, poslednjih godina, primenjuje i u Evropi i Americi, a jedan od njegovih najpozitivnijih efekata je eliminacija skladišta potrebnih komponenti i materijala, koja su povećavala troškove proizvodnje, kao i veoma precizna kontrola utroška materijala.

(4) Kontrola kvaliteta je, prema japanskim industrijskim standardima (JIS), "sistem proizvodnlh metoda kojim se ekenomično poeizvode kvalitetne robe ili usluge sa ciljem zadovoljenja potreba potrošača". Znameniti japanski ekspert, jedan od tvoraca tzv. totalne kontrole kvaliteta (TQC) Kaeru lšikava (Kaoru Ishikawa) kaže da primena kontrole kvaliteta znači razvoj, dizajn, proizvodnju i servisiranje kvalitetnog proizvoda, koji je najekonomičniji, najkorisniji i koji uvek zadovoljava potrebe potrošača". 

Ishlkawa, K., What Is Total Quality Control? The Japanese Way, Prentice-Hall, Inc., Tokyo, 1985.

Kod kontrole kvaliteta veoma je važan način utvrdjivanja da li je kvalitet proizvedenih roba ili usluga u skladu sa projektovanim kvalitetom. U torn smislu, treba odrediti koliki broj proizvedenih robnih jedinica treba kontrolisati da bi se pouzdano utvrdio nivo kvaliteta. Alat koji se koristi u ovom postupku naziva se statističkom kontrolom kvaliteta. Uz pomoć nje odredjuje se koji broj jedinica proizvoda treba kontrolisati da bi se ppouzdano moglo reći da ukupna proizvodnja odgovara organizacijskim standardima kvaliteta.

Ukoliko se sistem kontrole kvaliteta ne uspostavi dobro, posledice mogu biti dramatične.

(IP-17)

U rano jutro, 28. januara, 1986. godine, na zaledjenoj pisti kosmičkog centra "Kejp Kenaveral" (Cape Canaeral) na Floridi, otpočela je misija pod šifriranim nazivom 51 -L. Kosmički šatl "izazivač" (Challenger) vinuo se u nebo, da bi - samo 73 sekunde kasnije - nestao u strahovitoj eksploziji, odnoseći u smrt svih sedam članova posade. Istragom je utvrdjeno da su uzrok nesreće bila dva gumena zaptivača u obliku slova "O", koji su bili sastavni delovi pomoćnih raketa za ubrzavanje letilice prilikom lansiranja.

"O" zaptivači napravljeni su od sintetičke gume i sprečavaju da užareni gasovi iz pomoćnih raketa na čvrsto gorivo, prodru u rezervoare raketa sa tečnim gerivom. Zbog loše izrade, ovi zaptivači su propustili užarene gasove u komoru sa tečnim gorivom, što je dovelo do katastrofalne eksplozije.

Smatra se da su ovi gumeni prstenovi, zbog jutarnje hladnoće, izgubili svoju elastinost i čvrstinu, pa tako i zaptivnu moć.

Mnogo godina pre tragedije, "O" gumeni zaptivači bili su predmet brige mnogih Ijudi i institucija, koje su bile uključene u projekat "Šatl". Poznati magazin "Tajm" (Time) pisao je 10. marta, 1986., da je upravni odbor Nacionalne agencije za aeronautiku i kosmička istraživanja (NASA), na svom sastanku 17. decembra, 1982, razmatrao problem "O" zaptivača, proglašavajući ih "najkritičnijom komponentom" cele letilice. Zaključak je bio da bi pogreška u funkcionisanju ovih prstenova, mogla dovesti do katastrofe.

U julu, 1985. godine, analitičar iste agencije Ričard Kuk (Richard Cook), pismeno je upozorio svoj menadžment da, iako znatno poboljšani, pomenuti prstenovi bi mogli da uzrokuju nesreću.

U isto vreme, vodeći inženjer kompanijeTiokol (Thiekol), koja je učestvovala u projektu "Šatl" - Arnold Tompson (Thompson) - upozorio je svoje predpostavljene da traže od NASA da obustavi sve letove "šatla" dok se problemi zaptivanja ne reše. Menadžment Tiokola nije reagovao.

Veče uoči "šatlovog" lansiranja, Robert Ebeling, fabrički inženjer kompanije Tiokol iz američke države Juta (Utah), slušao je vremensku prognozu za Floridu. Shvativši da jutarnja temperatura može pasti daleko ispod nule, smesta je telefenirao u Kejp Kenaveral direktoru svoje kompanije, koji je bio zadužen za rakete na čvrsto gorlvo, a tamo se nalazio da bi - sutradan -, ispratio "šatl" na kosmički let. Obavestio ga je da ceo inženjerski tim kompanije brine da Ii će gumeni zaptivači izdržati na tako niskoj temperaturi. Direktor Alen Mekdonald (Allan McDonald) pažIjivo je saslušao šta Ebeling govori i - smatrajući situaciju veoma ozbiljnom - pozvao je Roberta Landa (Lund), podpredsednika kompanije Tiokol, zahtevajući trenutnu ekspertizu, koja ce odrediti da Ii zaptivači mogu obavljati svoju funkciju na tako niskoj temperaturi ili ne. "To bi trebalo da bude inženjerska, a ne menadžerska odluka", rekao je Mekdonald Landu.Kao rezultat ove Mekdenaldove tvrdnje, organizovana je tele-konferencija izmedju inženjera Tiokolove fabrike u državi Juta, službenika Maršalovog kosmičkog centra (Marshall Space Flight Center) iz Alabame i menadžera iz Kejp Kenaverala.

Arnold Tempson je otpočeo tele-konferenciju prezentiranjem šest crteža (planova) raketa na čvrsto gorivo, koji su bili transmitovani svim učesnicima, uporno tvrdeći da niska temperatura može uticati na funkcionisanje "O" zaptivača. Land ga je pedržao govoreći:"Čak i da je temperatura par stepeni iznad nule, ja ne bih leteo".

Lorens Maloj (Lawrence Mulloy)l i Džordž Hardi (George Hardy), menadžeri raketnog programa Maršalovog kosmičkog centra, predvodili su grupu agencije NASA, koja se protivila zaključku Tompsena i Landa. Maloj je tvrdio da nema dokaza da temperatura utiče na elastičnost "O" zaptivača. Uveravao je stručnjake Tiokola da, čak i da jedan zaptiva popusti, drugi će sigurno zadržati gasove. Žalio se da Tiokol hoće da menja kriterijume projekta "Šatl", noć uoči poletanja.

Posle dva sata debate, inženjeri Tiokola ostaIi su na svom stanovištu, a menadžeri svih institucija uključenih u projekat - insistirali su na lansiranju "Šatla". U jednom trenutku Džerald Mejsn (Jerald Mason), prvi podpredsednik Tiokola obratio se Landu: "Vreme je da skineš inženjersku kapu i na glavu staviš menadžerski šešir". Odluka je, konačno, bila donesena, uz prećutno odobravanje inženjerskog tima Tiokola.

Posle katastrofe "Šatla", NASA je uvela program kontrele sigurnesti i kvaliteta. Pestalo je jasno da je sistem za lansiranje, sa pevećanjem broja misija, pestajao sve nesigurniji. Na čelo pomenutog programa došao je Džordž Rodni (George Rodney), koji je - shvatajući da rizlk nije moguće potpuno iskIjučiti iz poslova vezanih za visoku tehnologiju - rekao: "Naš posao je da upravljamo rizikom, da ga otkrivamo, svodimo na minimum i kontrolišemo ga".

Citat preuzet iz predavanja dr Tijeri Granža (Thierry Grange), profesora na Ecole Supeneure du Commerce iz Grenobla, koje je održao studentima poslediplomskih studija iz menadžmenta na Tehničkom fakultetu u Boru, januara 1992. godine.