Šezdesetdeveta lekcija: Epilogue

(IP-27)
Decembra 1990. godine u Berlinu - održana je Sedma godišnja konferencija Evro-azijske asocijacije ta studije menadžmenta (EAMSA). Tema konferencije bila je obrazovanje menadžera u uslovima globalnih ekonomskih i političkih promena. "Vruća tema" ovog naučnog skupa bili su direktori preduzeća it, već bivše, Istočne Nemačke i mogućnost njihovog obrazovanja, odnosno "pretvaranja" u moderne, tržišne menadžere.

Drugog dana konferencije, debatom su dominirali stavovo da je moguće uspešno prekvalifikovati "socijalističke" direktore - samo ako su mladji od 30 godina života. Preko te starosne granice, smatrali su neki učesnici konferencije (naročito iz bivše Zapadne Nemačke) - nije moguće uspešno "preobratiti" soc-direktore u profesionalne menadžere. Ogorčeni ovakvim stavom, učesnici konferencije iz istočnog dela ujedinjene Nemačke, spremali su se da napuste skup.

U poslednji čas, reagovao je UIrih Jirgens (Uirich Jurgensi), mladi naučnik iz Berlinskog naučnog centra, koji je osporavajući svoje kolege - rekao: "Samo životinja može da se trenira dok je mlada. Čovek je spreman da uči, prihvata nove stavove i saznanja, da se menja - tokom celog života. Prema tome, direktor (menadžer) može da se obrazuje, da uči i da primenjuje nova saznanja - do kraja svoje profesionalne karijere".

Posle ovih reči, drugi tonovi preovladali su debatom, pa je konferencija spašena od skandala.

Da je profesor Jirgens bio u pravu, potvrdjuje praksa velikih kompanija Japana, Koreje, pa i Evrope i Amerike - na osnovu koje je utvrdjen optimalni životni ciklus profesionalnih menadžera.

Na osnovu životnog ciklusa profesionalca, uspeh u poslu sigurniji je do 45. godine starosti. Posle toga, prirodne psihofizičke mogućnosti opadaju. Očigledno je da se rezultatl pojedinaca, korisni za kompaniju, postižu izmedju 35. i 55. godine života. Uspešni menadžeri mogu tada postati partneri u poslu. Posle toga, zbog nagomilanog znanja i iskustva, koriste kompaniji kao savetnici. Nakon 65. godine života, istočnoazijske kompanije se ne odriču mudrosti i znanja svojih profesionalaca, postavljajući ih za svojevrsne ambasadore, koji će predstavljati kompaniju u raznim promotivnim kampanjama do kraja svog života.

Da bi se zadržao trend porasta nivoa znanja u kompaniji i produžio vek profesionalaca od 40. do 65. godine života, neophodno je njihovo kontinuirano obrazovanje. U tom smislu, potrebno je obavljati permanentnu edukaciju inovaciju znanja profesionalca od njegove navršene četrdesete godine života. Tako će, sa opadanjem psihofizičkih sposobnosti - nivo znanja ipak biti u porastu (videti sliku).

Ukoliko izostane kontinuitet u obrazovanju, maksimalan nivo koji profesionalac dostigne u karijeri - biće znatno niži, a opadanje nivoa znanja sa godinama starosti biće intenzivnije (kriva a na slici).

Prva priča, pre prve lekcije, pokrenula je pitanje svrsishodnosti poslovnih škola, odnosno obrazovanja poslovodno-rukovodećeg kadra. Odgovor se naslućivao tokom cele knjige. Jasan je postao kroz poslednju priču.

Čemu vas uče poslovne škole? Poslovnoj filozofiji, načinu razmišljanja. Uče vas da gledate na svet, da prihvatate probleme. Uče vas da, shvatajuči problem, nalazite njegov presedan u mnoštvu primera, koje čuvate u memoriji vašeg mozga. Naučićete kako solucija, primenjena nekad davno u rešavanju problema može i danas biti rešenje. Ono čemu vas uče poslovne škole je da se suočite sa problemom danas ne sutra. Jer, sutra će se pojaviti nov problem, jednako komplikovan, izazovan, ali - svakako rešiv.