Sedma lekcija: Teorija hijerarhije motiva i potreba

Postoje shvatanja po kojima su potrebe osnovni faktor motivacije. U zavisnosti od toga od kojih potreba polaze, kakvu hijerarhiju potreba odredjuju, odnosno, kakav značaj daju pojedinačnim potrebama kao faktoru motivacije - nastale su razne varijante ove teorije.

Jedna od najpoznatijih, najznačajnijih i najšire prihvaćenih teorija je ona koju je postavio A. Maslou (1943). On je dao sledeću strukturu potreba i, istovremeno, utvrdio hijerarhiju njihovog značaja, a prema njihovom intenzitetu javljanja u ljudskoj psihi.

Maslow A.H., Motivation and Responsibility, Harper and Row, New York, 1954.

Prvu grupu potreba čine fiziološke potrebe. To su osnovne potrebe ljudske egzistencije, to jest, to su njegove prirodne potrebe (san, hrana, vazduh, voda, ltd.), koje, ukoliko nisu zadovoljene ugrožavaju čovekovu biološku egzistenciju.

U drugu grupu spadaju potrebe za sigurnošću. Kada su fiziološke potrebe čoveka jednom zadovoljene, on onda teži osećanju sigurnosti na poslu, u porodici i u društvu.

Treću grupu čine društvene potrebe. Čovek je društveno biće i, kada jednom zadovolji svoje biološke i potrebe sigurnosti, on tada teži zadovoljenju potrebe pripadanja grupi, potrebe komuniciranja, druženja, kao i potrebe za ljubavlju prema članovima porodice i slično.

U četvrtu grupu spadaju potrebe za poštovanjem, uvažavanjem, za statusom i prestižom, to jest, one potrebe koje su izraz čovekovog ega. Želje za moć, nezavisnost i težnja ka uspehu - takodje pripadaju ovoj grupi. Prema Maslou, ove potrebe se javljaju samo pošto se biološke potrebe, potrebe za sigurnošću i socijalne potrebe zadovolje. Kada se i potrebe iz ove (četvrte grupe) zadovolje, čovek tada doživljava osećanje samopouzdanja, vrednosti i moći, osećanje da je potreban i koristan svetu. S druge strane, nezadovoljenje ovih potreba demobiliše čoveka, stvara osećanje inferiornosti, slabosti, bespomoćnosti i nepotrebnosti.

Peta i poslednja grupa sastoji se iz potreba za samopotvrdjivanjem. Prema Maslou, ove potrebe se javljaju samo kada su prethodne četiri grupe potreba zadovoljene. Suština ovih potreba sastoji se u mogućnostima afirmacije odredjene ličnosti, sa svim njenim kvalitetima i sposobnostima.

Navedene grupe potreba nalaze se u odredjenom hijerarhijskom odnosu: niže potrebe (počev od bioloških potreba i potrebom za sigurnošću) imaju jače motivaciono dejstvo od viših potreba. Zapravo, motivaciono dejstvo svake sledeće više grupe potreba dolazi do izražaja pošto se prethodno zadovolje niže grupe potreba. S druge strane, zadovoljenjem odredjene grupe potreba, te potrebe gube motivacionu snagu, i kao motivator odredjenog ponašanja javlja se sledeća, viša grupa potreba sa hijerarhijske lestvice. To ne znači da neka niža potreba mora biti u potpunosti zadovoljena da bi se javila nova potreba višeg ranga. Po pravilu, ni jedna grupa potreba se u potpunosti ne zadovoljava. Medjutim, potrebe nižeg ranga su uvek potpunije zadovoljene od potreba višeg ranga. Naravno, mogući su izuzeci i u obrnutom smislu.

Bez obzira na logičnost i teorijsku ubedljivost teorije A. Masloua, empirijska istraživanja je nikada nisu, u potpunosti, potvrdila. Pokušaji empirijske verifikacije ove teorije pokazali su da postoje neke nerešene dileme. Pre svega, činjenica je da je teško empirijski grupisati pojedine faktore tako da to odgovara podeli koju je dao Maslou. Drugo, ostaje dilema da li je ovih pet grupa potreba, koje Maslou navodi, toliko izdvojeno i različito, ili je, na protiv, slično i povezano, ponekad čak u toj meri - da ih je teško razdvojiti i grupisati. Treće, empirijska istraživanja pokazuju da potrebe većeg ranga mogu uticati na zadovoljstvo poslom koji se obavlja, čak i kada niže potrebe nisu zadovoljene - što nije u saglasnosti sa ovom teorijom.

Medjutim, bez obzira na sve ovo, ostaje cinjenica da teorija A. Masloua ima svoju logiku, koja je pridobila veliki broj pristalica i pokrenula mnoga teorijska razmatranja i empirijska istraživanja. Tako su nastale i brojne varijante ove teorije. Jedan od sledbenika ove teorije je i Porter, koji je mnoga svoja istraživanja o motivisanosti menadžera zasnivao na hijerarhijskoj lestvici potreba A. Masloua.

Porter, L.W., Organizational Patterns of Mangerial Job Attitudes, New York, 1964.

Alderfer (1969) predlaže svoju teoriju motivacije koja polazi od teorije A. Masloua. On čak zadržava istu hijerarhiju potreba, s tom razllkom što, umesto u pet, on potrebe grupiše u tri grupe: (1) egzistencijalne potrebe, (2) potrebe za socijalnim kontaktima i odnosima i (3) potrebe razvoja.

Djordjević, D., Industrijska psihologija, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1982. str. 140.

Teoretičari organizacije, kao što su Argiris i Mekgregor, u razradi svojih koncepcija, prihvatili su stavove A. Masloua, ističući tezu da je u interesu i organizacije i zaposlenih u njoj da se dozvoli isticanje samostalnosti i dokazivanje sposobnosti pojedinaca.